Dezinformacioni program CIA

Poznato je da u ratu prvo strada istina. Ništa novo, nebrojeno puta ponovljeno, ali podsećam na tu istinu zato što prava istina strada i u mirnodopskim okolnostima. Istina se voljom moćnih izbacuje iz „svoje kuće” i u taj prostor „izbacivač” useljava dezinformacije. Nekadašnji direktor CIA Vilijam Kejsi krajem osamdesetih godina prošlog veka izjavio je: „Znaćemo da je naš program dezinformisanja završen kada laž bude jedino u šta javnost veruje”. Kejsi je na tome predano radio, stvorio ogroman tim i dezinformisanje pretvorio u vrstu nauke. Surovo, ali je tako. Mediji su deo te igre i SAD na tome ne štede. Cilj je da se gledaocima, slušaocima i čitaocima „utuvi” u glavu „informacija” koja je u stvari dezinformacija, a plasira se kao jedina istina.

Američki antiglobalista, filozof, profesor, novinar Noam Čomski nedavno je rekao: „Bilo koji diktator bi se divio jednoobraznosti američkih medija”. Dodao je da su američki mediji u „užasnom stanju” i da biste, na primer, mogli da čujete mišljenje šefa ruske diplomatije o aktuelnom sukobu u Ukrajini, morali biste da pogledate neki drugi, neamerički TV kanal, ili da čitate novine koje ne pripadaju „kolektivnom Zapadu”.

Građani Srbije, tokom agresije NATO-a 1999, prvi su osetili kako se u praksi razvija projekat CIA, koji je petnaestak godina ranije najavio tadašnji direktor Centralne obaveštajne agencije Vilijam Kejsi. Pažljivo „upakovane” dezinformacije stizale su iz Vašingtona, Londona, Berlina i štaba NATO-a u Briselu, sa zemlje, iz vazduha, s mora. Globalne televizije mreže u SAD i na Zapadu bile su nosioci tog programa. Paralelno su uništavani i prenosne mreže i sistemi radija i televizije: htelo se da da Srbija „ogluvi i oslepi”. To je kulminiralo bombardovanjem RTS-a i ubistvom šesnaestoro zaposlenih u ovoj TV kući. Kolektivni Zapad, predvođen Amerikom, prvi put je bombardovao televizijsku stanicu, civilni objekat, što je kažnjivo po međunarodnim konvencijama. Ali ko se na njih osvrće kad proradi moć u to vreme jedine supersile i svetskog žandarma.

Prisetimo se laži o vozu u Grdeličkoj klisuri koji se kretao „prebrzo”, pa naleteo na projektile NATO-a. I to dvaput. Kriv je, dakle, voz koji se kretao železničkim šinama i u kojem su bili civili. Bombe je lansirao nemački pilot. Usmrtio desetine civila, putnika u prepodnevnom vozu. Ta dezinformaciona namera išla je dotle da su pred novinarima ubrzali snimak kako bi dokazali da je voz naleteo na dva razorna projektila. Ništa nije vredelo što su uhvaćeni u laži i priznali je. Ni dan-danas se ne zna koliko je civila sprženo u Grdeličkoj klisuri.

I ratu koji se vodi u Ukrajini primenjuje se dezinformacioni projekat CIA, ali dosta „prizemno”: zabranjuje se rad dva ruska medija. To su ta sloboda govora, sloboda izražavanja, demokratija kojih su puna usta EU, SAD i kolektivnog Zapada. Opet je reagovao Noam Čomski. Rekao je da stanje medija u Americi nikad nije bilo gore – prevazišlo je i zemlje s autokratskim režimima. Dodao je: „Najbolji način da se ljudi kontrolišu je da se uplaše.” Zanimljiva je i njegova konstatacija: „Kad bi se primenjivali nirnberški zakoni, tada bi svaki američki predsednik bio obešen.” O kakvom „malignom uticaju” Rusije i ruskih medija govore na Zapadu kad su ugušili Sputnjik i RT. Oni na toj „demokratskoj” zapadnoj teritoriji ne mogu da se čuju, mogu samo mediji zapadne ideološke i svake druge matrice. Prete Srbiji, zahtevaju da „uguši” Sputnjik i RT, koji, po njihovom mišljenju, zagađuju informativnu sferu, šire dezinformacije... A oni sa Zapada su svi obojeni u zeleno, nose čist kiseonik, donose opuštanje? U Srbiji može sve da se čuje i gleda, počev od „čistunaca” Si-En-Ena, preko Bi-Bi-Sija, Dojče velea, Slobodne Evrope... Kako mogu ta dva ruska medija da pokriju količinu vesti koje stižu sa globalnih i manje globalnih zapadnih televizijskih i radio mreža?

Kad je reč o istini koja prva strada u ratu, na primeru Ukrajine, s rezervom primam i ukrajinske i ruske informacije. Ali, nikako ne verujem u ono što lansiraju britanski mediji, jer je sve u jednoj funkciji i s jednim ciljem – širiti dezinformacije. Zar London nema najboljeg spin doktora – Alistera Kembela – čije usluge koriste i Vašington, Berlin, Brisel? Zato se čuvajmo i borimo se da zalaganje direktora CIA Vilijama Kejsija o „dezinformacionom programu” ne bude prevlađujuće.

Dragiša Petrović,
novinar i publicista, Kragujevac