Berlin ili Beč kao alternativne prestonice BiH

Kako se ponašaju pojedini visoki međunarodni predstavnici iz Austrije i Nemačke na službi u BiH, neupućeni namernik mogao bi da pomisli da je prestonica ove zemlje više u Beču ili Berlinu, nego u Sarajevu. Jer dve visoke funkcije u BiH obavljaju trenutno Austrijanac – šef misije EU u BiH Johan Satler, i Nemac – nelegalno izabrani visoki predstavnik Kristijan Šmit.

I dok će prvi ući u „istoriju gluposti” zbog izjave da izvinjenje zvuči čak uvredljivo za žrtve, dotle će drugi, nelegalni, ostati upamćen po svojoj najavi da će se pozabaviti programima i udžbenicima istorije, tj. njihovim ujednačavanjima.

Svako sabran može tek da zamisli kako bi se to Nemac Šmit pozabavio udžbenicima u BiH, u kojoj su upravo njegovi Nemci dva puta doživeli istorijski brodolom. Naravno, on se ne bi potrudio da se u tim udžbenicima nađe više prostora za zverstva koja su Nemci počinili tokom Prvog i Drugog svetskog rata na ovim prostorima, ili njihovi saveznici ustaše u logoru smrti Jasenovac, čiji je jedan od nadzornika, Vjekoslav Maks Luburić, u Sarajevu vrelom peglom mučio žrtve. Njegovo „ujednačavanje” bilo bi usmereno na događaje iz novijeg doba.

S druge strane, gospodin Satler, polazeći valjda od toga da bi izvinjenje bilo uvredljivo za žrtve, verovatno nikad nije ni posetio jedan od prvih koncentracionih logora u Evropi, još iz Prvog svetskog rata, kod Doboja, gde su njegovi zemljaci nemilice ubijali srpske žrtve. A verovatno upravo iz tog „pijeteta” prema žrtvama, nikad nije posetio ni brojna mesta stradanja na Kozari, odakle je njegov Bečlija i hitlerovac Kurt Valdhajm poslao desetine hiljade žena, dece i staraca u smrt u Jasenovac.

Uostalom, ništa neobično za jednog „prefinjenog” Austrijanca. Nije li i njegov zemljak, bivši visoki predstavnik Valentin Incko izostao 19. avgusta 2016. sa obeležavanja 75. godišnjice početka genocida nad jasenovačkim žrtvama u Donjoj Gradini.

Sumnje neupućenog namernika da je BiH prepuštena austrijsko-nemačkoj sferi uticaja još više bi podgrejala dva saznanja. Prvo, da je čak i Bundestag doneo „važnu” rezoluciju o BiH, posle čega je odobreno slanje još nemačkih vojnika u BiH. A drugo saznanje odnosi se na činjenicu da su se među sedam legalno izabranih visokih predstavnika i jednog nelegalnog našla čak po dva Austrijanca (Volfgang Petrič i Valentin Incko) i dva Nemca (Kristijan Švarc-Šiling i sadašnji „falični” Šmit).

Po jednom su se u toj ulozi našli Šveđanin Karl Bilt, Španac Karlos Vestendorp, Britanac Pedi Ešdaun i Slovak Miroslav Lajčak, ali nikada nijedan Francuz, Turčin, Grk ili, ne daj bože, Rus, što dovoljno sve govori.

Slobodan Stajić,
publicista, Sarajevo