Romansirana priča o ukrajinskom ratu

Mesecima se Volodimir Zelenski svakodnevno pojavljivao u maslinastim majicama, preko video-linka „ulazio” u parlamente, u domove Ukrajinaca, ali i celog zapadnog sveta. Ono što je imao da kaže posle pet meseci rata i povlačenja ukrajinske vojske s dobrog dela teritorije Donbasa postalo je predvidivo. Koliko je pratila izveštaje s fronta u Ukrajini, javnost je isto toliko na licu Zelenskog očitavala raspoloženje u Kijevu. On, kao glumac, govorio je izražajno, ponekada previše gestikulirajući, a ponekada bi mu se „omakao” video-snimak u kojem se vrteo na stolici u svom kabinetu, zamagljenog pogleda, previše emotivan i reklo bi se, pod dejstvom alkohola ili nečega drugog.

Ukrajinski predsednik je u svakoj prilici tražio još naoružanja i još novca. Pritom su i on i njegovi bliski saradnici nastupali tako što su držali lekcije evropskim zvaničnicima da se u Ukrajini brani Evropa i da svi oni, s obzirom na to da sede u miru u svojim kućama, treba da plate tu pogodnost. I sve je to vremenom počelo da nervira one od kojih je pomoć tražena.

Njegova supruga Olena Zelenska dugo se nije pojavljivala u javnosti nakon što je u jednom intervjuu rekla da drugi ljudi pišu govore njenom mužu. A Zelenski je baš ulagao maksimum svog glumačkog dara da deluje kao da je sve „iz njegove glave”. Potom je nedavno posetila Belu kuću, od predsednika tražila oružje, a fotografisanje s Džozefom Bajdenom je iz nekog razloga najavljeno, a potom otkazano.

A onda je Olena Zelenska, usred rata, osvanula na naslovnoj stranici modnog magazina. „Vog” je objavio intervju s njom pod naslovom „Portret hrabrosti”. Ceo projekat, međutim, sasvim neočekivano za njegove autore – izazvao je buru reakcija, koje se mogu svesti na to da su se predsednik i prva dama bavili marketingom usred rata, dok ljudi ginu i ostaju bez igde ičega. Poziranje za modni časopis toliko je neprimereno duhu naroda koji je u ratu i, mada ova medijska poruka i nije namenjena njima, izazvaće, po svemu sudeći, više štete nego koristi. A kako se nižu dani ratnog stanja, popularnost Zelenskog sve više opada u korist načelnika generalštaba.

Šta nije u redu s foto-sesijom prve dame i njenog muža?

Vidi se da je za fotografisanje sve dobro isplanirano, svi su uradili profesionalno svaki delić svog zadatka, ali je problem što na kraju sve izgleda isuviše namešteno i lažno. Pritom, sama činjenica da je foto-sešn organizovan usred rata i da je to učinjeno za modni časopis, te da oni govore o svom braku i izazovima kroz koje prolaze kao par, čini ovaj skandal vrhunskim. I usput odražava civilizacijsku razliku između zapadnih i istočnih naroda, njihovih pogleda na to šta je normalno, a šta neprimereno.

Diskretno, ali odlično našminkana, u prirodnim tonovima, svedeno, ali vrhunski obučena, zabrinutog izraza lica i sa sjajem u očima, Olena je fotografisana na stepenicama predsedništva ispunjenog džakovima s peskom i sa statistom u liku naoružanog vojnika u pozadini. Potom su objavljene dve fotografija s mužem, koji je u neizbežnoj maslinastoj majici (dok se prva dama i presvlačila), on zabrinut ona gotovo izmučenog setnog izraza. Burme su u prvom planu, dok je ona u njegovom zagrljaju. Četvrta fotografija predstavlja pravu inscenaciju rata, otpora, uloge žene... Prva dama je fotografisana pored ruševine čuvenog najvećeg „antonova” na aerodromu „Gostomelj”, okružuju ju je tri dame u punoj vojnoj uniformi, s dugim cevima i prstima na obaraču. Jedna od njih ima prenaglašeno „napumpane usne”, što joj u ovoj ratnoj kompoziciji daje „robustniji” izgled. Olena je u plavom kaputu, koji više liči na plašt, kosa joj vijori i neodoljivo podseća na ukrajinski rimejk Jovane Orleanke. Način na koji desnom rukom s burmom na domalom prstu pridržava okovratnik kaputa odražava grč i odlučnost, gotovo kao da drži isukan mač.

Pored tako savršeno odabrane scenografije i svakog detalja lažno zvuči svaka njena reč: da su ovo bili najstrašniji meseci u njenom životu i njenom braku. Jer, realno, ovi meseci su bili neuporedivo strašniji za sve Ukrajinke oko kojih nije bilo osoblja koje se brine o svakom detalju za fotografisanje, koje su, bez inscenacije, uronjene u život u ratu i koje se brinu za svoje muževe i decu ne izlažući svoje emocije foto-objektivu.

Ali obični zapadni poreski obveznici ne znaju šta je rat. Zato im ga treba dočarati, u stilu Andželine Džoli, kakvu brigu on donosi, kako su ljudi razdvojeni i kako se vole i u ratu, kako pate žene i deca zbog razdvojenosti od muževa i očeva, kako je svima teško i kako bi se sve mnogo brže završilo kada bi njihove vlade ispraznile svoja vojna skladišta i poslale sve što imaju u Kijev.