Žene u političkom životu dosta postigle

Iako je pala sa 19. na 23. mesto na listi od 146 zemalja sveta po indeksu rodne ravnopravnosti Svetskog ekonomskog foruma – Srbija je ipak bolje rangirana i zauzima 21. poziciju na osnovu učešća žena u političkom životu, kao i prošle godine. Međutim, po uključenosti žena u ekonomski život zemlje i njihovim ekonomskim šansama pala je sa 54. na 77. mesto u svetu, pokazuje najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma iz Ženeve.

U indeksu rodne ravnopravnosti položaj žena rangiran je na osnovu njihovog učešća u ekonomskom životu, politici, pristupa obrazovanju i na osnovu zdravstvenih okolnosti i životnog veka. Prema ta četiri kriterijuma, na osnovu činjeničnih podataka procenjen je jaz koji u nekoj zemlji postoji između polova, nezavisno od stepena razvoja neke države i realnih mogućnosti koje ona nudi svojom stanovnicima.

Kako se navodi u izveštaju Svetskog ekonomskog foruma, Srbija je ostvarila napredak kada je u pitanju pristup žena obrazovanju i po tom kriterijumu nalazi se na 37. mestu na svetu, dok je prošle godine bila 52. na listi. Po kriterijumu pristupa zdravstvenim uslovima i životnom veku naša zemlja sada se nalazi na 71. mestu u svetu, dok je prošle godine bila 89. na listi.

„Najbolje smo rangirani u domenu političke moći i participacije žena u vladi i parlamentu, kao i u pogledu postignuća u obrazovanju, gde smo napredovali za 15 mesta u odnosu na 2021. godinu. Ostvaren je i napredak od 17 pozicija u domenu zdravlja, dok mnogo više moramo da radimo na stvaranju jednakih mogućnosti za žene u ekonomiji.

Imamo najbolji rang u poređenju sa ženama iz regiona i kontinuirani napredak koji ostvarujemo samo nam je pokazatelj i podstrek da nastavimo sa sprovođenjem zakona i politika koje će omogućiti jednake uslove za žene i muškarce u Srbiji”, komentariše Zorana Mihajlović, potpredsednica Vlade Srbije i predsednica Koordinacionog tela za rodnu ravnopravnost najnoviji izveštaj Svetskog ekonomskog foruma.

Međutim, iako se u ovom trenutku ne zna koliko će žena sedeti u Nemanjinoj 11, izvesno je da će u Narodnoj skupštini broj žena biti smanjen sa 45,8 odsto, koliko ih je bilo u prethodnom sazivu, na 38,4 procenta poslanica – što znači da nije postignut cilj od 40 odsto učešća žena. Najveće odstupanje od odnosa 60 prema 40 imaju liste s malim brojem mandata – tako su kod lista „Muftijin amanet”, „Zajedno za Vojvodinu” i „Koalicija Albanaca doline” sva mesta u skupštini pripala muškarcima.

S druge strane, najveći broj poslanica je kod SDA Sandžaka – iako oni imaju samo dvoje poslanika, jedan je ženskog pola, što znači da u ovoj stranci postoji apsolutna rodna ravnopravnost. Sledeća lista s najvećim procentom poslanica jeste lista „Aleksandar Vučić – zajedno možemo sve”, gde je odnos polova 60 prema 40 u korist muškaraca.

U izveštaju Svetskog ekonomskog foruma takođe se upozorava da je pandemija virusa korona u prethodne dve godine napredak u oblasti rodne ravnopravnosti vratila za celu generaciju unazad, pa se procenjuje da će čovečanstvu pri sadašnjem tempu za potpuno zatvaranje jaza među polovima biti potrebne čak 132 godine. Trendovi su do 2020. pokazivali da bi jaz između polova mogao da bude konačno zatvoren za oko 100 godina, a takva očekivanja podgrevala je činjenica da je tokom prošle decenije sve veći broj žena uspeo da se probije na vodeće položaje u privredi. Međutim, pandemija i njene ekonomske i socijalne posledice, kao i geopolitički konflikti, umnogome su umanjili šanse žena i devojaka, navodi se u izveštaju SEF-a. Pandemija je imala neravnomerne posledice na polove i zato što je zbog zatvaranja škola, vrtića i drugih ustanova za brigu o deci mnogo više žena nego muškaraca ostalo bez posla i primanja.

Iako nijedna zemlja u svetu još nije uspela u potpunosti da iskoreni jaz između polova, prvih deset zemalja na listi indeksa rodne ravnopravnosti uspelo je da ga zatvori više od 80 odsto. Island je i dalje jedina zemlja na svetu koja je rodnu neravnopravnosti iskorenila više od 90 odsto, a među prvih pet zemalja u svetu nalaze se još tri skandinavske zemlje – Finska, Norveška i Švedska, koje su bile u vrhu tabele i prošle godine.

Na devetom i desetom mestu su Irska i Nemačka, ali i dve zemlje podsaharske Afrike – Ruanda i Namibija, kao i Nikaragva i Novi Zeland, a sa „top ten” liste ove godine su „ispale” Litvanija i Švajcarska. Posmatrano regionalno, po stepenu u kojem je uspela da zatvori jaz među polovima i dalje je prva Severna Amerika, a potom sledi Evropa. Na začelju su Bliski istok, severna Afrika i južna Azija.