Izdata građevinska dozvola za staničnu zgradu na Prokopu

Na Dan građevinara Srbije još jedno gradilište u Beogradu moglo bi da bude otvoreno. Tog 8. avgusta po ko zna koji put majstori će stići u „Beograd centar”, poznatiji kao Prokop, da konačno završe ono što se gradi već 45 godina – glavnu železničku stanicu. Njihov deo posla biće da podignu ono što između auto-puta i Ulice Prokop nedostaje da bi ovaj infrastrukturni projekat bio kompletan – staničnu zgradu.

Ako je do sada i bilo dileme kada počinju radovi na ploči iznad železničkih koloseka koji su prvobitno najavljeni za jesen prošle godine, sve nedoumice otklonio je pre dva dana Aleksandar Vučić, predsednik Srbije. On je kazao da radovi kreću od 8. avgusta i da će glavna železnička stanica biti završena pre kraja 2023. godine. Predsednik o ovom projektu nije detaljisao. Investitor, odnosno finansijer, kompanija „Rejlvej siti”, partner države u tom poslu, juče u pisanim odgovorima našem listu nije precizirao datum otvaranja gradilišta, ali je naveo da se „počinje sa radovima na izgradnji stanične zgrade železničke stanice Beograd centar”.

– Prema ugovorenom dinamičkom planu, zgrada stanične zgrade biće završena do kraja 2023. godine nakon čega je predviđeno njeno opremanje i uvođenje u eksploataciju – navodi „Rejlvej siti”.

Ova kompanija juče nije odgovorila na pitanje da li je dobila građevinsku dozvolu i za koju fazu radova. Ali, uvidom u Centralnu evidenciju objedinjenih procedura za izdavanje građevinskih dozvola vidi se da je Ministarstvo građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture pre 10 dana izdalo građevinsku dozvolu za izgradnju stanične zgrade sa parkingom, 88 mesta, ukupne površine 5.650 kvadratnih metara sa natkrivenim izlazima sa perona jedan i šest čija je površina oko 600 kvadrata. U tom dokumentu piše da je predračunska vrednost radova 1,77 milijardi dinara bez PDV-a i da se investitor obavezuje da pre početka izvođenja radova prijavi njihov početak resornom ministarstvu, što je uobičajena procedura pre otvaranja svakog gradilišta kada se gradi po zakonu.

Jedna od glavnih prepreka za početak ozbiljnih građevinskih radova na ploči stanice Prokop bilo je njeno kompletiranje koje je trebalo da bude prvobitno završeno prošlog leta. Prema poslednjim, nezvaničnim informacijama datim našem listu, radovi u vezi sa pločom su u finalnoj fazi, ali svakako se ne odnose na deo gradilišta na kome počinje zidanje stanične zgrade. Završetak ploče bio je preduslov i za konačno uređenje nedostajućeg prvog i drugog koloseka na Prokopu koje, kako nam je rečeno, neće početi odmah po kompletiranju ploče.

Za putnike je svakako mnogo važnije da na Prokopu, koji je projektovan i viđen kao centralna putnička stanica savremenog Beogradskog železničkog čvora, što pre dobiju staničnu zgradu sa čekaonicama i šalterima.

Poslovni brak države i „Rejlvej sitija” ozvaničen je u drugoj polovini 2020. kada je potpisan ugovor na osnovu poziva Republike Srbije iz 2019. za partnerstvo u ovom poslu. Taj ugovor predvideo je da država uloži zemljište i omogući gradnju na već izgrađenim objektima i svim parcelama u svom vlasništvu na železničkoj stanici, a da privatni partner (firma čiji je jedan od vlasnika biznismen Branislav Grujić) izgradi staničnu zgradu, komercijalne sadržaje i parkinge. Ugovor, koji se ubrzo našao pod lupom „Transparentnosti Srbija”, predvideo je faznu gradnju i to da se u prvoj fazi izgradi upravo stanična zgrada i deo parking-prostora. Partner se obavezao i da finansira izgradnju stanične zgrade u skladu sa građevinskom dozvolom, dok će izgradnja drugih objekata biti u skladu sa tržišnom i poslovnom politikom partnera.

Otkako je ozvaničeno ovo partnerstvo, najavljivan je brzi početak gradnje, ali od toga nije bilo ništa, pa ni od najave da će prvi radovi na ploči krenuti u toku jeseni 2021. Odlaganju početka gradnje stanične zgrade svakako je kumovalo i pomeranje rokova za završetak same ploče, čija nosivost je u međuvremenu ispitivana. Otkako je predstavljeno idejno rešenje za zgradu šira javnost nije bila u prilici da se detaljnije upozna sa njenim budućim sadržajima, ali u nezvaničnim razgovorima sa predstavnicima železnice, upućenim u posao izgradnje ovog staničnog objekta, saznali smo da je projektantski i sadržajno vrlo dobro osmišljena.

Ako bi trebalo da se slikovito predstavi koliko se od prvih radova do danas čekao početak gradnje stanične zgrade na Prokopu, centralnom železničkom čvorištu savremenog prestoničkog železničkog čvora, to bi izgledalo ovako – Beograd je formalno promenio četiri države čija je prestonica bio, u vladi su se izmenjali brojni ministri zaduženi za saobraćaj i infrastrukturu, karte kondukteri više ne overavaju nego skeniraju, a šine su uveliko otišle iz Savskog amfiteatra gde je počela istorija srpskih železnica...

 „Vrata Srbije” pod Maleškim brdom

Stanica sa svim pratećim objektima i infrastrukturom pod imenom „Vrata Srbije” predstavljaće moderan, funkcionalan i bezbedan kompleks za opsluživanje putnika i transport robe, sedište domaćih i inostranih kompanija i prijem posetilaca koji već danas pokazuju interesovanje za projekat na koji se čeka više od pola veka, navode u „Rejlvej sitiju”.

– Ovaj za državu strateški važan projekat „Rejlvej siti” realizuje sa Republikom Srbijom, „Infrastrukturom železnice” i brojnim drugim subjektima, republičkim i lokalnim institucijama, domaćim renomiranim firmama i inostranim resursima u koji će se uložiti oko 15 miliona evra – izričiti su u ovoj kompaniji.

Deo saobraćajnica gotov, deo se još čeka

Gradnja pristupnih veza do stanice „Beograd centar” iz pravca Bulevara kneza Aleksandra Karađorđevića završena je pre pet godina. Radnici „Štrabaga” koji su na teren kod Prokopa izašli krajem avgusta 2016. uredili su saobraćajnicu sa po dve kolovozne trake za svaki smer, pešačko-biciklističke staze sa zaštitnim ogradama, parking i autobusko stajalište. Ali, da bi saobraćajna mreža oko Prokopa bila kompletna, neophodno je da neimari „ispletu” i važne saobraćajne niti koje će „Beograd centar” povezati sa niškim auto-putem. Početkom 2021. država je gradnju tih pristupnih veza uvrstila na listu kapitalnih prioritetnih projekata.

Kako je zamišljen savremeni Beogradski železnički čvor

4 ravnopravne putničke stanice – Rakovica, Zemun, Novi Beograd i Prokop

3 teretne stanice – Makiš, Zemun-polje, Karaburma

2 stanice za održavanje vozila – Zemun i Kijevo

1 ranžirna stanica za teretne vozove – Makiš