Kremlj „kažnjava" Lapida zbog podrške Kijevu

Da su Benjamin Netanijahu ili čak Naftali Benet na položaju premijera, odmah bi telefonom pozvali Putina i uspostavili konstruktivni dijalog”, zabrinuto je izjavio jedan jevrejski lider iz Evrope za „Džeruzalem post” povodom najave Moskve da će staviti katanac na ruski ogranak Jevrejske agencije za Izrael.

Iako je ova verbalna žaoka upućena Jairu Lapidu, koji je posle raspada vladajuće koalicije od Beneta preuzeo 1. jula rukovođenje tehničkom izraelskom vladom do novembarskih izbora, ona zapravo razotkriva koliko se tamnih oblaka navuklo u odnosima između Moskve i Jerusalima od početka rata u Ukrajini.

Zahtev ruskog ministarstva sudu da zbog kršenja zakona o privatnosti zatvori autonomnu neprofitnu jevrejsku agenciju Sohnut, koja pomaže repatrijaciju ruskih Jevreja u Izrael, Putinov je signal upozorenja vladi Jaira Lapida da se previše udaljila od Moskve.

Za razliku od Netanijahua, koji se za 12 godina vlasti hvalio učestalim susretima s ruskim predsednikom, ili Beneta, koji je u februaru otišao u Kremlj nudeći se da posreduje u postizanju mira između Moskve i Kijeva, Lapid još nije okrenuo Putinov broj. Verovatno i zbog toga što je kao šef diplomatije javno optuživao Rusiju za ratne zločine u Ukrajini.

Izgleda da Moskva teško prašta ovakvo antirusko raspoloženje novom izraelskom premijeru. Putinova čestitka novom predsedniku izraelske vlade i odgovor Jaira Lapida ruskom šefu države da se raduje tekućem, otvorenom dijalogu za dobrobit oba naroda objavljeni su s velikim zakašnjenjem, kada je već buknuo spor dve države povodom najave gašenja Jevrejske agencije.

Prepiska je objavljena pošto je ruski ambasador u Tel Avivu Anatolij Viktorov navodno nezvanično rekao kako će dolazak Jaira Lapida na mesto premijera „stvarati poteškoće” zbog njegovih oštrih kritika ruske invazije na Ukrajinu.

Lapid je upozorio da će se odnosi s Moskvom narušiti ako Rusija zabrani Jevrejsku agenciju. Iz kancelarije predsednika izraelske vlade poručuju da bi gašenje moskovske kancelarije Sohnuta bio ozbiljan događaj i da će njihova delegacija koja je otputovala u sredu za Moskvu raditi na tome da ruske vlasti povuku ovu spornu odluku.

Kremlj nevešto pokušava da razdvoji pitanje sudbine agencije koju je osnovala Svetska cionistička organizacija 1929. godine od opšteg pogoršanja bilateralnih odnosa dve zemlje.

Putinov portparol Dmitrij Peskov kaže da se slučaj Jevrejske agencije odnosi na poštovanje ruskih zakona: „Ovu situaciju ne treba politizovati ili projektovati na celokupne rusko-izraelske odnose.”

Peskov je odbacio spekulacije da Moskva gašenjem Sohnuta pokušava da spreči odliv mozgova iz zemlje pogođene zapadnim sankcijama. Strah od širenja ratnog sukoba, ipak, uzima svoj danak. Izraelsko ministarstvo integracije je saopštilo da je gotovo 17.000 ljudi napustilo Rusiju i odselilo se u Izrael samo ove godine, što je dvostruko veći broj nego prošle godine. Ministarka za integraciju Pnina Tamano-Šata za televizijski kanal Inet kaže da 600.000 ruskih građana ima pravo da emigrira u Izrael.

Pretnja gašenja rada agencije koja širom sveta pomaže jevrejskoj dijaspori da započne novi život u matičnoj državi u javnosti se doživljava kao kazna za izraelski stav prema ruskom ratu u Ukrajini. Izraelska vlada je u UN osudila napad Rusije na susednu zemlju i izjavila da podržava Ukrajinu. Međutim, za razliku od zapadnih zemalja Izrael nije uveo sankcije Rusiji i ne šalje oružje Kijevu, već samo humanitarnu pomoć.

Portparolka Ministarstva inostranih poslova RF Marija Zaharova ne krije da je retorika „Zapadnog Jerusalima povodom ukrajinskog sukoba apsolutno nekonstruktivna i neobjektivna”, dodajući da impuls za pogoršanje odnosa između dve zemlje nije došao iz Rusije.

Ali i ruska strana je dolivala ulje na vatru. Početkom maja izraelska vlada je osudila ruskog šefa diplomatije Sergeja Lavrova zbog njegove sugestije da je i Adolf Hitler imao jevrejske korene. Bio je to odgovor italijanskom kanalu Rete 4, kada je novinar Lavrova upitao kako Rusija može da tvrdi da treba da „denacifikuje” Ukrajinu kada je predsednik zemlje Volodimir Zelenski Jevrejin.

Ali, nije Ukrajina jedino pitanje zbog kojeg se razilaze Rusija i Izrael. Bilateralna agenda između dve zemlje je puna tenzija: od situacije u Siriji, palestinskog sukoba preko sve većeg približavanja Moskve i Teherana pa do pitanja nerešenog povraćaja Aleksandrovskog podvorja u neposrednoj blizini Hrama Groba Gospodnjeg u Jerusalimu u rusko vlasništvo, koje je Putinu obećao još Benjamin Netenijahu.

Tako je u jeku krize povodom sudbine Jevrejske agencije u Moskvi ministar odbrane Beni Ganc naknadno potvrdio incident od 13. maja, kada je ruska vojska u Siriji iz S-300 gađala izraelske avione, ali da nije pogodila nijedan.

Ako Moskva nastavi sa sudskim procesom koji će voditi zatvaranju ruske filijale Sohnuta, neko iz Izraela će morati da okrene Putinov telefonski broj.

Svi su izgledi će to biti predsednik Isak Hercog, inače bivši čelnik Jevrejske agencije za Izrael.