Zašto ne slavimo 7. jul

Dokle će Srbija zaboravljati na Dan ustanka protiv fašizma u Drugom svetskom ratu? Dogodio se 7. jula 1941. godine u Beloj Crkvi u Rađevini, ali je praznovanje ovog događaja vlast u Srbiji ukinula 2001. godine.

Pišući nedavno o doprinosu Rađevine Velikom ratu i balkanskim ratovima, na kraju svog dopisa objavljenog 10. juna u rubrici Među nama podsetio sam da su potomci boraca čuvene Drinske divizije ustankom u Beloj Crkvi jula 1941. ponovo krenuli u borbu – protiv fašizma.

Kad je vlast prestala da obeležava 7. jul, koji je dan uzela za datum ustanka ili početka borbe protiv fašizma? A ako ga nema, kako se onda 9. maj može slaviti kao Dan pobede nad fašizmom? Svaki početak ima svoj kraj, ali ovde – nema početka. U tom slučaju ni 9. maj se u Srbiji ne može slaviti kao Dan pobede, odnosno Dan Evrope. A, na primer, 27. jula, kad se obeležava Dan ustanka naroda BiH protiv fašizma, u Donjoj Trnavi kod Bijeljine okupi se mnoštvo ljudi, a mnogi tim povodom dođu i iz Vojvodine.

Ako se od obeležavanja 7. jula kao Dana ustanka u Srbiji odustalo zato što je tog dana pucao Srbin na Srbina, treba podsetiti da je odmah posle toga došlo do oslobođenja Krupnja od Nemaca, a zatim se nižu brojni datumi u vezi s Užičkom republikom. Istorijski, ovo se ne može ostaviti kao nezatvoren čin.

Kao sedmogodišnjak bio sam učesnik ratnih događanja i smatram da Srbija što pre treba da ispravi grešku i ponovo počne da proslavlja 7. jul.

Jovan Jović,
Bijeljina