Testiranje otkriva zaražene hepatitisom

U našoj zemlji je oko 70.000 ljudi zaraženo hepatitisom Ce, a dobra vest je da je država donela odluku da svi oboleli mogu da dobiju savremene antivirusne lekove, zahvaljujući kojima je moguće potpuno izlečenje od ovog podmuklog oboljenja, i to za dva do tri meseca. S druge strane, za hepatitis Be postoji vakcina, kao i adekvatna terapija za hronični oblik ove bolesti.

Hepatitisi Be i Ce mogu izazvati i akutni i hronični oblik, a nelečena bolest može dovesti do ciroze i raka jetre. Virus hepatitisa Ce prenosi se putem krvi. Bolest se razvija ili potpuno bez simptoma ili s veoma blagim simptomima kao što su mučnina, problem sa spavanjem, umor. Trenutno ne postoji vakcina protiv hepatitisa Ce.

Kako ističe dr Violeta Rakić, epidemiolog Instituta za javno zdravlje „Dr Milan Jovanović Batut”, prevencija je najvažnija i zbog toga je za sve građane dostupno besplatno testiranje za hepatitis Be i Ce u DPST savetovalištima zavoda i instituta za javno zdravlje.

– Tom aktivnošću omogućavamo da oni koji budu pozitivni urade dodatnu dijagnostiku i dobiju adekvatnu terapiju. Svetski dan hepatitisa obeležen je pod sloganom „Hepatitis ne može da čeka”, s ciljem širenja informacija o virusnim hepatitisima i neophodnosti testiranja kako bi se pristupilo daljim dijagnostičkim postupcima i terapiji. Svi zainteresovani građani testiranje mogu obaviti bez lekarskog uputa u DPST savetovalištima – naglasila je dr Rakić.

U Srbiji je tokom prvih šest meseci 2022. godine prijavljeno 55 slučajeva virusnih hepatitisa Be i Ce, bez registrovanih razlika u odnosu na isti period prethodne godine. U 2021. godini prijavljeno je 118 slučajeva hepatitisa, što je neznatno niže u odnosu na registrovane slučajeve u 2020. godini (134), odnosno osmina u poređenju sa 2013. godinom, kada je registrovan najveći broj slučajeva u posmatranom desetogodišnjem periodu (1.112). Najveća stopa obolelih u Srbiji zabeležena je u starosnoj grupi od 20 do 29 godina.

– Od 2006. godine sprovodi se obavezna imunizacija protiv virusnog hepatitisa B dece u prvoj godini, kao i nevakcinisane dece u 12. godini. Ova preventivna mera je doprinela da se u prethodne 24 godine registruje jasna tendencija smanjenja broja osoba obolelih od akutnog hepatitisa B. S druge strane, registruje se tendencija porasta registrovanih slučajeva hroničnih virusnih hepatitisa Be i Ce. Najveći broj obolelih od akutnog hepatitisa Be registrovan je u starosnoj grupi od 30 do 39 godina, dok je najveći broj obolelih od hroničnog hepatitisa Be registrovan u uzrasnoj grupi 60 i više godina. Kao i prethodnih godina, registrovano je dvostruko više muškaraca među obolelim osobama od obe forme virusnog hepatitisa – naglašava dr Rakić.

Uzimajući u obzir prirodan tok bolesti, koja u dužem periodu može proticati bez simptoma, ključno je smanjiti rizik za prenošenje ovih krvnoprenosivih infekcija.

Osnovne mere su pravilna higijena ruku, korišćenje lične zaštitne opreme i adekvatno sterilisanih instrumenata kod pružalaca kozmetičkih (tetoviranje, pirsing, trajna šminka, kozmetičke procedure, manikir, pedikir...) i medicinskih usluga. Podjednako su važne i lične mere zaštite, poput korišćenja ličnog pribora za higijenu, sterilnog pribora za injektiranje psihoaktivnih supstanci, izbegavanje nezaštićenih seksualnih odnosa i određenih kozmetičkih usluga.

– Virus hepatitisa Ce (HCV) izaziva i akutnu i hroničnu infekciju. Akutne HCV infekcije su simptomatske i pacijenti dobijaju adekvatnu terapiju. Oko 30 odsto zaraženih osoba spontano se oslobodi virusa u roku od šest meseci od infekcije bez ikakvog lečenja. Preostalih oko 70 odsto osoba će razviti hroničnu HCV infekciju. Kod osoba s hroničnom HCV infekcijom, rizik od ciroze jetre se kreće od 15 do 30 odsto u roku od 20 godina – navodi dr Rakić.

Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da je 296 miliona ljudi živelo s hroničnom infekcijom hepatitisom Be u 2019. godini, sa 1,5 miliona novih infekcija svake godine. Hepatitis Be je virusna infekcija koja napada jetru i može izazvati i akutni i hronični oblik bolesti. Virus se može preneti s majke na dete tokom porođaja, kao i kontaktom sa krvlju ili drugim telesnim tečnostima tokom seksa sa zaraženim partnerom, nedovoljno sterilnim priborom za injektiranje ili izlaganjem oštrim instrumentima. U 2019. godini hepatitis Be je doveo do procenjenih 820.000 smrtnih slučajeva u svetu, uglavnom od ciroze i hepatocelularnog karcinoma (rak jetre). Trenutno je u svetu 10 odsto osoba koje imaju dijagnostikovanu hroničnu infekciju virusom hepatitisa Be, a 22 odsto prima terapiju. Hepatitis Be se može sprečiti vakcinama koje su bezbedne, dostupne i efikasne.