Sve spremno za gradnju stanice na Prokopu

Sve administrativne prepreke za izgradnju stanične zgrade u železničkoj stanici „Beograd centar” na Prokopu otklonjene su prekjuče kada je, kako nam je potvrđeno u Ministarstvu građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, potpisana prijava radova, dokument posle kojeg investitor može da otvori gradilište. Ona je usledila 24 dana nakon izdavanja građevinske dozvole za objekat od 5.650 kvadratnih metara sa 88 parking-mesta i oko 600 kvadrata natkrivenih izlaza sa perona jedan i šest. Ono što juče niko barem zvanično nije mogao da precizira u ministarstvu uključujući i ministra Tomislava Momirovića, ali ni investitor „Infrastruktura železnice Srbije”, ni finansijer, odnosno partner države u ovom poslu kompanija „Rejlvej siti”, jeste da li će početak gradnje biti 8. ili 9. avgusta, kako je to prošle nedelje u dva navrata najavio Aleksandar Vučić, predsednik Srbije.

Momirović je juče za Tanjug kazao „da će radovi vrlo brzo početi i da će uskoro, u narednih nekoliko dana, i svečano biti obeležen početak radova”. Precizniji odgovor juče nismo dobili od finansijera, kao što se „Rejlvej siti” ni prošlog petka nije izjašnjavao o rokovima početka gradnje stanične zgrade. Ali jeste o njenom završetku – kraj 2023, posle čega sledi opremanje.

Detalje o staničnoj zgradi „Rejlvej siti” do sada nije iznosio, iako je izgradnju prvobitno najavljivao za jesen prošle godine. Javnost je od tada jedino mogla da vidi trodimenzionalne prikaze budućeg kompleksa sa komercijalnim sadržajima koje će finansijer u nekoj drugoj fazi da zida.

Za dodatno strpljenje pre nego što sazna o pojedinostima projekta juče je javnost zamolio i Momirović. On je, kao prenosi Tanjug, kazao da će za nekoliko dana biti predstavljen projekat. Naglasio je da će glavna železnička stanica na Prokopu biti povezana sa budućim metroom i da je ta veza od strateške važnosti za saobraćaj jer jedino tako mogu da se maksimalno iskoriste i stanica i metro. On očekuje da vrlo brzo počne izgradnja i još dva prilazna koloseka na Prokopu i navodi da će te radove finansirati „Infrastruktura železnice Srbije” iz sopstvenih sredstava.

Momirović je ukazao da je poslednjih godina dosta investirano u razvoj železničke infrastrukture i vozove, podsetivši da je napravljena brza pruga između Beograda i Novog Sada, da se ista gradi do Subotice, kao i da će u oktobru početi gradnja brze pruge od Beograda do Niša.

– Vraćamo železnicu na saobraćajnu mapu ove zemlje. Ne radi se ovde samo o glavnoj železničkoj stanici, već i o razvoju potpuno novog dela Beograda i velikim investicijama koje će pratiti glavnu železničku stanicu i razvoju potpuno novog urbanog centra. Više će se investirati u razvoj železnice i u Vojvodini i centralnoj Srbiji. Kragujevac će dobiti bolju železničku vezu, kao i zapadna Srbija pošto će se nastaviti rekonstrukcija barske pruge od Valjeva do granice sa Crnom Gorom. Pri kraju je izrada projektne dokumentacije – kazao je Momirović.

Ukoliko resorni ministar i drugi nadležni u državi zaista žele da ih železnički putnici ozbiljno shvate, ove i slične najave što pre bi morale da dobiju konkretizaciju na terenu. Jer mozaik srpske železnice ne čini samo brza pruga od Beograda od Novog Sada sa vozom „Soko” koji razdaljinu između dva grada savladava za pola sata. Deo te „slagalice” je aktuelna agonija putnika na barskoj pruzi na kojoj se vozovi malo-malo kvare i kasne. Železničku priču Srbije čini i višegodišnje nepostojanje direktne putničke veze između istoka Srbije i Beograda, ali i mnoge ukinute železničke linije na teritoriji zemlje, kao i brojni kilometri dotrajalih pruga na kojima se vozovi presporo kreću.

Da li su građani zaista prihvatili Prokop kao glavnu stanicu?

Tomislav Momirović istakao je da su građani prihvatili Prokop kao glavnu stanicu umesto stare na Savskom trgu i da ljudi sve više koriste stanicu „Beograd centar”. To je tačno, ali ne zato što im Prokop odgovara, nego zato što, hteli – ne hteli, nemaju veliki izbor železničkih stanica u centru grada. Ali, tvrdnja resornog ministra da su putnici ovu stanicu i te kako prihvatili umesto stare Glavne nije na mestu. Jer, i dalje su vrlo žive i aktuelne kritike železničkih putnika nadležnima u gradu i državi što su staru Glavnu u leto 2018. zatvorili ne ostavivši na njoj nijedan kolosek za odvijanje putničkog saobraćaja po uzoru na mnoge evropske metropole koje i dalje imaju železničke stanice u samom centru. Prokop se zvanično zove „Beograd centar”, ali sa samim centrom grada, za razliku od stare Glavne, nema ni blizu dobru vezu javnim prevozom. Ulogu centralne železničke Prokop je 2018. preuzeo infrastrukturno nekompletan, a na sve to neizvesno je i kada će metroom biti povezan sa centrom. Sve to je upravo možda i razlog što kao bolje čvorište i glavnu železničku u Beogradu putnici doživljavaju novobeogradsku železničku gde se putnicima i pune vozovi koji idu ka Novom Sadu. Uostalom, i zaposleni na železnici nezvanično ističu da će, pogotovu kada bude završena nova autobuska u Bloku 42, novobeogradska železnička de fakto biti glavna, a ne Prokop.