Zapostavljanje i zlostavljanje starih osoba

U našoj zemlji, kao i u većini stranih, životni vek se znatno produžava. Zato imamo sve više starih osoba, a vremenom će ih biti još više. S porastom broja starih lica raste i briga o toj populaciji. Dobro je što je ovih dana pokrenuta ta tema (TV Prva, Meri Bilić, profesor Zoran Bojković).

Prema fiziološkim funkcijama, ljudski organizam znatno slabi posle 65. godine, ali u gerijatrijskom dobu mnoge slabosti kod starih relativno zdravih osoba teško se uočavaju sve dok organizam nije izložen velikom stresu (npr. zapaljenje pluća), kad se pogoršanje zdravlja jasno uočava. Stanje zdravlja i sposobnost starih osoba, tzv. gerijatrijski status, uključuje ispitivanje kliničkog i funkcionalnog stanja osobe. Takvu procenu vrše porodični i drugi lekari. Osnovni funkcionalni nivo odnosi se na brigu o sebi – kupanje, oblačenje, samostalno korišćenje ve-cea... Viši nivo predstavlja samostalno održavanje domaćinstva, ali osobama starijim od 75 godina obično je potrebna pomoć barem za jedan postupak. U najvišem funkcionalnom nivou stara osoba čak pomaže porodici ili delimično radi u svojoj profesiji.

Međutim, neke stare osobe bivaju fizički i/ili psihički maltretirane, često prepuštene nebrizi, a u porastu je zloupotreba njihove imovine. Najteže je onima koje nemaju rodbinu ili kad je rodbina nezainteresovana. Fizičko zlostavljanje odvija se upotrebom sile. Pored batinanja, vezivanja, izostavljanja hrane i vode, nekada se dešavaju i seksualni incidenti. Psihičko zlostavljanje izvodi se rečima, delima i drugim načinima da se izazove emocionalni stres. Česte su pretnje da će osobu poslati u starački dom najniže klase ili se s njom danima ne razgovara. Zlostavljanje se dešava ukidanjem lekova ili davanjem prevelikih doza, kao i pritiskom na osobu da prepiše imovinu na određen način ili se imovina neodgovorno troši.

Kako se sprečava zlostavljanje? Problem je što se zlostavljanje teško otkriva jer žrtva strahuje da progovori ili je nemoćna. Ponekad se osoba obrati zdravstvenom radniku, a ovaj to često pripisuje konfuziji, paranoičnom ponašanju ili demenciji. S druge strane, napasnik društveno izoluje žrtvu i onemogućava joj kontakte sa spoljašnjim svetom jer odbija posetioce i isključuje telefon.

Ponekad član porodice ili ugovoreni negovatelj nestrpljivo čeka na prenos imovine posle smrti osobe. U mojoj veoma kratkoj ulici u Somboru dve stare osobe su se svojevremeno „predale”. Jedno usvajanje odvijalo se fer, a u drugom je stara osoba prebačena iz svoje kuće i predata na salaš da se o njoj brinu. Svaki negovatelj je nasledio kuću stare osobe. Najgore je kad osoba „predugo živi”. Još gore je kad finansijski izvori negovatelja oslabe ili je psihički oštećena osoba. Na zlostavljanje ukazuju fizička oštećenja, kad se bolest prijavi sa zakašnjenjem ili negovatelj odbija kućne posete medicinske sestre. Zbog zlostavljanja ili zapostavljanja trećina starih znatno kraće živi od onih koji nisu izloženi takvoj situaciji.

Ako lekar ustanovi veliku opasnost po pacijenta, on u saglasnosti s bolesnikom donosi odluku o hitnom smeštaju u bolnicu i zatraži pomoć socijalne službe. Za manje hitno stanje, doktor i pomoćno medicinsko osoblje treba da pomognu pacijentu kako da reši problem. Ako je osoba nemoćna, socijalna služba određuje zaštitnika. Medicinska sestra i socijalni radnik imaju najvažniju preventivnu ulogu kod zlostavljanja. Društvo treba da razvija ustanove za smeštaj i negu gerijatrijske populacije za tri nivoa: niskorizično zdravlje (oko 65 odsto), umereno rizično (oko 30 odsto) i visokorizično (oko 5 odsto). Tako će se obezbediti briga za sve osobe koje su starije od 65 godina, a pogotovo one koje ili nemaju rodbinu ili je rodbina nezainteresovana da vodi brigu o staroj osobi. Nedavno je iz bogatog bačkog sela doneta u bolnicu bolesna starica. Nakon pregleda je rečeno da je reč o gladovanju. Zbog zapostavljanja, starica je preminula nekoliko dana kasnije.
Dr Rajko Igić,
autor knjige „Osnovi gerijatrije”