Cena nafte pada, brige rastu

21. VEK
Cena benzina na našim pumpama na putu je da padne ispod, psihološki i ekonomski, magične cifre od sto dinara, ako se i u avgustu nastavi ono što se dešavalo u julu – da cena sirove nafte, posle nekoliko meseci vrtoglavog uzletanja, nastavi da pada.

Ali, da li će se desiti to veoma važno „ako”?

Cena nafte, kažu, pada iz istog razloga zbog kojeg je rasla: sinergije mnogih faktora, od ponude i potražnje, preko stanja američke, evropske, kineske i indijske ekonomije, kamatnih stopa, berzanskih špekulanata, situacije na Bliskom istoku pa do orkana na Karibima...

Sa rekordnih 147,27 dolara za barel, i onespokojavajućih najava da bi naftno bure moglo da dobaci i do 200 dolara, minulih dana cena je u jednom momentu pala i ispod 120 dolara, na 118. Pad od 30 dolara fantastična je vest – ali samo ako se zaboravi da je samo pre par godina 30 dolara koštao čitav barel.

Dobre vesti sa energetskog fronta nisu, međutim, donele i podrazumevajuće olakšanje. Eksperti su ih propratili sa prilično skepse i upozorenja da ipak nisu toliko dobre koliko se to na prvi pogled čini.

U ovakvim situacijama pod lupu najpre se stavlja najveća svetska ekonomija, američka. Na tamošnjim pumpama, cena benzina je pala ispod četiri dolara za galon, što znači da je litar jedan dolar. To je svakako obradovalo Amerikance koji kao niko drugi zavise od svojih točkova. Ali dobru vest prati i loša: cena je pala zbog pada tražnje, što je pouzdan znak da je recesija, koja odavno preti, po svemu sudeći i zakucala na vrata.

Generator američkog ekonomskog rasta u minulim dekadama bila je gotovo neobuzdana potrošnja; trošilo se i kad se nije imalo (banke su bile veoma darežljive u kreditiranju). Standard je iz godine u godinu rastao, obistinjavao se ”američki san”.

A onda je, pre godinu dana, prvo zaribalo tržište hipotekarnih kredita, koje je počelo da povlači i mnoge druge sektore.

Najnoviji podaci govore da su Amerikanci u maju (poslednji mesec za koji je sređena statistika) izvozali 14,5 milijardi kilometara manje negu u maju prošle godine. To je, kažu, procentualno najveći pad od 1942. godine. Dženeral motors upravo je objavio da je u drugom kvartalu imao gubitak od 15,5 milijardi dolara, jer mu je promet pao za 18 odsto u odnosu na prošlogodišnji.

Ovakvi podaci su po pravilu najava zatvaranja nekih pogona – ovoga puta katanac će biti stavljen na četiri fabrike koje proizvode SUV (džipove) – i novih otpuštanja. U julu ih je bilo za 26 odsto više nego u junu.

Pad cene benzina neće vratiti ta radna mesta, a, sem toga, ono što se dešava na američkim pumpama – da manje toče – u velikoj meri utiče i na ostatak sveta. Potrošačke navike Amerikanaca su lokomotiva koja vuče ekonomske vagone najpre Azije, a potom i ostatka sveta. Kad ona počne da gubi paru, moraju da prikoče i ostali.

Pad cene nafte pouzdan je dakle znak usporavanja ekonomskih aktivnosti, ali pošto njena cena ne zavisi samo od toga, preovlađujuće je uverenje da je ovo što se događa ovih dana samo privremeni fenomen, što znači da nikako nije stabilan trend.

Zbog svega, ovo je možda samo zatišje pred novu buru. Pol Stivens, britanski energetski konsultant, u svom najnovijem izveštaju kaže da je prognoza o ceni od 200 dolara za barel i dalje validna, pitanje je samo koliko brzo će se to deseti. Jednostavno, nafte nema dovoljno za sve i ona će neizbežno biti sve skuplja. A nema je zbog i apetita novih potrošača, velikih ekonomija Kine i Indije pre svega. Samo Kina je svoju potrošnju između 2000. i 2007. povećala za 65 odsto doprinoseći rastu globalne tražnje za 12 odsto.

Krajem sedamdesetih, posle prvog naftnog šoka, Evropa i SAD trošile su tri četvrtine ukupne količine globalne nafte: prošle godine njihov udeo u sveukupnoj potrošnji bio je manji od polovine.

Sa druge strane, porast tražnje nije pratilo i adekvatno uvećavanje kapaciteta za ispumpavanje. Od 2000. naovamo, stopa globalnog rasta proizvodnje nafte bila je niža od one iz devedesetih. Jedan od razloga je taj što je nedovoljno investirano u nova nalazišta. Čak i da se nešto u ovom pogledu dramatično promeni, za otkrivanje i razvoj novog naftnog polja treba bar decenija.

Kratkoročna prognoza zato glasi: cena nafte će možda pasti na 70 dolara za barel, a možda i porasti na 150.

Nama, majušnoj slamci među globalnim ekonomskim vihorovima, ostaje samo da strepimo i da se nadamo – da nećemo proći gore od drugih.