Stepskim božurima kroz Peščaru

Deliblatska peščara ‒ Mreža pešačkih staza kojim je ispresecan Specijalni rezervat prirode „Deliblatska pešačara”, bogatija je za stazu „Stepski božuri”, uređenu i obeleženu u okviru projekta „Deliblatska peščara budućim generacijama”, koji je realizovalo udruženje građana „Srbija, moj dom”. Staza za pešačenje se proteže u dužini od nekoliko kilometara lokaliteta „Volovske paše” u Peščari, a trebalo bi, prema rečima aktivista projekta, da pomogne širem cilju smanjenju nagativnih uticaja čoveka na prirodu, kroz praktične aktivnosti, unapređenjem znanja i navika građana i korisnika ovog prirodnog dobra.

„Ovaj specijalni rezervat prirode je jedna od poslednjih oaza i utočišta velikog broja retkih i ugroženih biljnih i životinjskih vrsta od evropskog i svetskog značaja i kao takva se odlikuje visokim stepenom endemizma. Peščara je, kao geomorfološki i ekološko-biogeografski fenomen prirode i najveća kontinentalna peščara u Evropi, svrstana na preliminarnu listu Uneska. Zato je važno da takva i ostane”, napominje Bojan Vojnov, koordinator projekta.

Lokalitet „Volovske paše” deo je specijalnog rezervata, svrstanog u režim drugog i trećeg stepena zaštite. Ekološki značajnim, obuhvaćeni su međunarodno značajno područje za biljke ‒ IPA, međunarodno i nacionalno značajno područje za ptice – IBA, kao i odabrano područje za dnevne leptire ‒ PBA. Sve su to, prema rečima stručnjaka, prostori na kojima je radi očuvanja izvornih prirodnih vrednosti potrebno preduzimati posebne mere unapređivanja, jer je više od 50 posto površina u okviru zone režima zaštite drugog stepena, pod iskonskim peščarskim i stepskim travnim zajednicama i pašnjacima, najvrednijim staništima za očuvanje biološke raznovrsnosti čitave Panonske nizije, Evrope i sveta.

„Među prirodnim retkostima ovih prostora jesu njegovi stanovnici, globalno ugrožene vrste, poput stepskog sokola, tekunice i slepog kučeta. Isto važi i za značajan broj peščarskih i stepskih biljaka, kao što su peščarsko smilje, stepski božur, pančićev pelen, gorocvet i druge za koje je Deliblatska peščara jedino ili jedno od retkih staništa na teritoriji naše zemlje”, napominje Vojnov, na čelu projekta „Deliblatska peščara budućim generacijama”, koji sufinansira Ministarstvo zaštite životne sredine, uz podršku Vetroelektrane Balkana „A Tesla Wind Company”, JP „Vojvodina šume” ‒ Šumsko gazdinstvo „Banat”, Zavoda za zaštitu spomenika kulture Pančeva, Turističke organizacije Kovina, mesne zajednice i dve osnovne škole iz Dolova.