Kod kuće svi sviraju bolje od mene

Guča – Put od rodne mahale u Vladičinom Hanu do Guče postao je zvezdana staza za Bobana Markovića (44). Ovde je, blagodareći svom božanskom daru za muziku, bez velike škole i ijednog susreta sa notama, postao svetski poznat.

– Od početka ove godine svirao sam 13 dana u SAD, Njujorku, Čikagu i Bostonu, zatim u Torontu, u Kanadi, onda u švedskom Norčepingu, Italiji, Nemačkoj, Austriji, Mađarskoj, Poljskoj, Češkoj, Švajcarskoj, Francuskoj. U Mađarskoj je na koncert došlo 25.000 ljudi, pre mesec dana u Banjaluci 20.000 – rekao je Boban Marković u razgovoru za „Politiku”, juče u Guči, pripremajući se za ponoćni koncert svog orkestra.

Sve sabore u Guči, od prvog, 1961. godine, posetilo je oko 13 miliona gostiju, na trubačku scenu u varošici stupilo je ukupno 9.400 darovitih, samoukih trubača i niko, sem Markovića 2001. godine, nije dobio sve desetke od žirija. Rešio je da se od tada ne takmiči („Ko dobije sve desetke u Guči, ne može više da napreduje u karijeri, zar ne?”), a juče su mu domaćini, kao počasnom građaninu Guče, ukazali još jedno poštovanje. Sabor je, naime, predložio Vladi Srbije i Ministarstvu kulture da Markovića proglase priznatim umetnikom.

Na razgovor za naš list došao je rado, pošto smo se prethodno čuli posredstvom njegovog prijatelja i velikog poklonika, Mihaila Majstorovića iz Čačka. Muzičar je izabrao hladovinu u dvorištu škole u Guči („Ako odemo u kafanu nema razgovora, odmah se pojave ljudi oko mene”) i počeo priču od detinjstva.

– Mama Julka rodila je pet ’ćeri, pa mene, i otac Dragoljub morao je platom portira u „Delišesu” da hrani osmora usta. Odvojio je, nekako, malo para da mi u šestoj godini kupi trubu, maštajući da postanem svirač. Ali, ne ovakav, nego da sviram u vojnom orkestru, sve po notama.

Majka je, sa svoje strane, govorila jedincu da, kao trubač, nikad neće dostići njenog oca Pavla Krstića.

– Ona i sada priča da je deda svirao bolje. Tako su u našoj kući svi bolji od mene, jer javno priznajem da je moj sin Marko tri puta bolji muzičar nego ja – pripoveda Boban. 

U Guči se prvi put pojavio 1986. godine („Još pamtim da smo nosili neke žute majice”), i nanizao pobede: prva truba 1988, 1991, 1994, 1998. i 2001, najbolji orkestar 1993. i 2000. godine. U međuvremenu se odmetnuo u veliki umetnički svet, snimivši od 1997. do 2007. godine tačno deset kompakt diskova sa svojom muzikom u raznim zemljama. Engleski časopis „Song lajf” proglasio je Markovića najboljim trubačem sveta, ali on koristi svaku priliku da deo slave podeli sa dvadesetogodišnjim sinom.

(/slika2)– Marko je vežbao i deset sati na dan i hvala Bogu što mi je poslao takvog dečaka. Spremamo slavlje za 20. i 21. avgust, sin se ženi Snežanom iz Surdulice. Veselje je prvog dana u Hanu, drugog u hotelu „Vranje”. Zvanica je oko 500, za muziku ne brinem – veli Boban.

„Otac i sin, kome je 2006. predao vođenje orkestra, virtuoz i talenat, razmenjuju brze naznake tempa i srceparajuće deonice u sastavu koji se opušteno kreće zategnutom žicom između haosa i savršenstva”, napisali su muzički stručnjaci.

– Svake godine u svetu održim oko 115 koncerata, s posetom od 800 do 25.000 slušalaca. Srce mi je puno: svuda gde sviramo nema slobodnog mesta iako publiku čine skoro isključivo stranci.

Gde se ne mora avionom, Markovići i družina putuju u dva minibusa: 13 muzičara, po dvojica vozača i menadžera. „To je 17 ljudi, a sa ukućanima bar stotinu duša živi od ovog ansambla, i to dobro.”

Boban ima i ćerku Tamaru (24), a ona Veljka i Tijanu.

– Uz Marka ću, kao muzičar, duže da potrajem i on će, ako u Guči 2010. godine bude takmičenje za prvu trubu sveta, svirati za Srbiju.

Bobanu je posebno stalo do još dve lepe uspomene:

– Volim Srbiju i srećan sam što živim ovde. Na jednom koncertu u Americi naterao sam čitavu dvoranu da mi skandira dok sam bio ogrnut srpskom zastavom. A na najnovijem gostovanju u SAD video sam veliku sliku džez legende Luisa Armstronga, ali je pri dnu postera bila zalepljena i moja.

U orkestru sina i oca Markovića sviraju još trubači Saša Jemčić, Srđan Spasić i Dragan Kocić, tenoristi Dragoljub Eminović, Isidor Eminović, Asim Ajdinović i Goran Spasić, basista Mustafa Selimović, pa Saša Stanojević i Aleksandar Stošić na udaraljkama, a Nedžat Zumberović udara u goč.

Boban se nije bavio muzičkim školovanjem: „Imam svoje note i svoje aranžmane koje znam samo ja i niko drugi ne može da ih pročita”. I nije jedini koji se iz Guče vinuo u visine isključivo snagom talenta.

(/slika3)– Svaki školovani muzičar mogao bi da pozavidi brojnim samoukim trubačima sa Sabora u Guči, koji sviraju bez razumevanja u note. Čak se način muziciranja tih ljudi poboljšava iz godine u godinu i dostigao je zavidnu visinu. U Guču, uostalom, dolaze najbolji od najboljih, i otuda je ona jedinstvena u svetu – kaže dr Mirjana Zakić, etnomuzikolog i predsednik petočlanog stručnog žirija koji će u nedelju ocenjivati svirku 16 najboljih orkestara u Srbiji.

U iščekivanju velikog finala, mala Guča postala je još tešnje mesto. Predsednik Saborskog odbora, Slobodan Jolović, ceni da je samo u prva dva saborska dana (sreda, četvrtak) varošicom prošlo 140.000 posetilaca, merkajući svoju šatru, svoj orkestar i svoj način da, nošeni trubama, na kratko uteknu od svakodnevice koja se ponavlja.

Guča je ovih dana postala i sedište, ili ležište, čak 10.000 kampera, koje priroda njihove turističke uloge nagoni da povremeno gledaju ka nebu. Njima su se, svako na svoj način, našli dežurni meteorolog RHZS, upozorivši na vreme – da se u petak na noć i u subotu pred jutro očekuju pljuskovi sa nepogodama, i Slobodan Jolović, kao dodola, rekavši da Sabor „ima 500 truba koje će rasterati svaki oblak”.

Kućni red priredbe predviđa da u dva sata ujutro svako krene u svoj šator ili kuću, i fajront u tu uru pokazao se kao veoma lekovit protiv mamurluka. Pored veseljaka, i ovaj sabor okupio je mnogo sveta željnog da radi i zaradi štogod, pa je samo na početku priredbe opštinska uprava izdala ukupno 217 rešenja za privremeno obavljanje delatnosti, krčmarima i vlasnicima tezgi. Pojavila se, šta se može, i druga vrsta „poslovnih ljudi”: policija u Guči privela je trojicu beogradskih Roma, otkrivši da su na Saboru pokušali da puste u opticaj 200 falsifikovanih evra. Koliko da se zna da je ovo, ipak, Srbija.

-----------------------------------------------------------

Alkometri na prilazu Guči

Apatinska pivara saopštila je da je Saobraćajnoj policiji poklonila četiri alkometra koji će biti korišćeni na prilazima Guči tokom ovogodišnjeg Dragačevskog sabora.

Postavljanje četiri alkometara najnovije generacije je deo promotivne akcije „Kad pijem ne vozim – Guča 2008” koju sprovode Ministarstvo unutrašnjih poslova i Apatinska pivara da bi povećali svest mladih o tome da je opasno voziti nakon konzumiranja alkohola. Beta