Život ili pravila – šta je starije

Nedavna poseta predsednika Egipta Srbiji izuzetno me je obradovala i podsetila na događaj iz mladosti. Na granici između Egipta i Izraela, na šezdesetom kilometru puta Gaza–Ismailija–Kairo, februara 1958. godine zamenjivali smo vojnike iz Kanade, zbog smene njihovog kontingenta Mirovnih snaga Ujedinjenih nacija. Krenuvši na zadatak iz El Ariša, gde je bio smešten odred iz Jugoslavije, komandant nas je ispratio rečima: „Drugovi, budite oprezni, budni i čuvajte se.”

Osmog dana (pisao sam dnevnik) naše popodnevno odmaranje prekinula je snažna eksplozija. Istrčimo iz šatora i ugledamo, nedaleko od izraelske granice, podizanje dima i prašine. Protivtenkovska mina, kaže naš inžinjerac. Nekoliko minuta kasnije, tri naoružana čoveka nose ranjenika, objašnjavaju nam, dva čoveka su u džipu poginula, ovaj je teško ranjen. Mole da ih prevezemo do bolnice.

Naš starešina tog dana nije bio s nama. Izričito nam je bilo zabranjeno bilo kakvo uplitanje s egipatskom i izraelskom vojskom. Bili smo poštovani i omiljeni kod obe zaraćene strane. Svako od nas znao je dobro utvrđena pravila pripadnika snaga Ujedinjenih nacija na Sinaju. Ranjenik je bio egipatski oficir s teškom povredom grudnog koša. Bio sam vozač kamiona. Odluku sam morao sam da donesem. Tada dvadesetjednogodišnjem vojniku, desetaru, hiljade misli za i protiv zaglušile su glavu. Pogledah još jednom u pravcu ranjenika. Bio je tridesetih godina. Krvarenje sve jače. Naredih: „Skidajte mešine s vodom s karoserije!”

Posle pređenih deset kilometara, ugledam sanitetsko vozilo s oznakom UN. Neprekidno im sviram. Zaustavljaju se ispred nas. Istrčim. Ispred mene pukovnik, Kanađanin. To kako sam na engleskom, koji sam znao samo od gledanja filmova, i mimikom objasnio opisani događaj, kolega iz sanitetskog vozila kasnije je našem lekaru kazao: „Fenomenalno mi je vaš vojnik opisao o čemu je reč i podsetio me na Hipokratovu zakletvu.” Ispred hirurške ambulante, general, komandant saniteta, Kanađanin, tri minuta se muči da donese odluku. I on pravi prekršaj. Život i pravila, šta li je starije? Znao sam da je i on, poput mene i pukovnika, dao prednost životu.

Saopštenje glavne bolnice UN na Sinaju glasilo je: „Učinili smo sve ali...”

Džipom vojne policije stižem na raport. Komandant Odreda treće smene, potpukovnik Ljubomir Kljajić kaže: „Solomune, nisi smeo to da uradiš, ali dobro je što si tako postupio.” Možete zamisliti kojom brzinom strah zamenjuje ponos. Dan kasnije, ponos se uvećava: „Zvanično, Vlada Egipta zahvalila je za humanost Ujedinjenim nacijama i vladi Jugoslavije.”

Špiro Solomun,
politikolog