Bitka za svaku kap vode

Suša u Evropi mogla bi da bude najgora u poslednjih 500 godina, i mogla bi da obuhvati 47 odsto njene teritorije. Ukoliko ne budu preduzete odgovarajuće mere, intenzitet suše i manjak vode samo će se povećati od severa do juga kontinenta, preneo je juče Juro njuz upozorenje Andrea Toretija, višeg saradnika Združenog istraživačkog centra Evropske komisije. U međuvremenu, industrijsko srce Nemačke duž reke Rajne ovih dana je već na nogama zbog zvaničnih procena da bi se referentni nivo vodene linije na vodnom prelazu Kaub na Rajni, zapadno od Frankfurta, danas mogao spustiti ispod 40 santimetara i nastaviti da pada još niže. Da bi barže tuda prošle pod punim teretom nivo vodene linije bi morao da bude 1,5 metara. Na toj koti plovidba Rajnom većeg dela teških barži za snabdevanje (poneke su nosivosti i 6.000 tona) krcatih ugljem, proizvodima hemijske industrije, solju, građevinskom opremom... dovodi se u pitanje. Odnosno, većina tih barži morala bi drastično da smanji količinu robe u brodskoj utrobi da bi makar deo tereta prenela do odredišta.

Nizak vodostaj na Rajni mogao bi imati i neprocenjive posledice za poslovanje brojnih nemačkih i evropskih firmi. Naime, svake godine više od 300 miliona tona robe prevozi se Rajnom, između Bazela i Severnog mora. Istovremeno, više od 80 odsto vodenog transporta unutar Nemačke odvija se Rajnom i njenim pritokama Elbom, Rurom i Dunavom.

U međuvremenu, kargo prevoznici na Rajni (od izvorišta u Švajcarskoj do ušća u Severno more ta reka duga je oko 800 kilometara) u ovakvoj klimatskoj nevolji uočavaju priliku za enormnu zaradu. Naime, vodostaj Rajne počeo je prošlog meseca osetno da pada: pre toga, u junu „spot cena” (ugovorena na licu mesta) za transport baržama cisterni sa tečnostima iznosila je oko 20 evra po toni, dok je ove sedmice tamo porasla na oko 116 evra. Istovremeno cena prevoza određenih goriva Rajnom od Bazela u Švajcarskoj porasla je sa 25 evra po toni do vrtoglavih 267 evra.

Posmatrači istovremeno ističu da trenutno opadanje „navigacionog markera” u Kaubu nije tako zastrašujuće kao 2018. godine kada je na toj koti iznosio 27 santimetara. Ali, ovog puta, neizvesno trajanje suše prati i energetska kriza nepredvidivog nastavka. Naime, zbog vodosituacije na Rajni, dovodi se u pitanje dalji rad najmanje dve nemačke termoelektrane, koje su nedavno obnovile rad kako bi nadoknadile manjak ruskog gasa za potrebe domaće industrije. Najugroženija u ovom trenutku je nemačka hemijska industrija i njeno snabdevanje potrošača širom Evrope i sveta.

„Gotovo 10 odsto transporta hemikalija u Evropi obavlja se vodama Rajne, uključujući stočnu hranu, đubriva, polugotove i gotove hemijske proizvode. Nemačka je inače središte evropske hemijske industrije, sa 36 odsto ukupne proizvodnje u EU. Unutar Nemačke Rajnom se prevozi 28 odsto hemikalija za domaće tržište. Prebacivanje tog ogromnog tereta na železnički saobraćaj ne može da zameni prevoz Rajnom. Ovi poremećaji učiniće recesiju u Nemačkoj još izglednijom”, ističu stručnjaci nemačkog Ifo instituta.

Da li će kiše uskoro zasuti područje Rajne i šta će biti ukoliko tamo izostanu atmosferske padavine, ostaje da se vidi.

Razorne posledice suše sve su opipljivije širom Evrope. Dok je Italija ranije letos zavela vanredno vodostanje u regionu reke Po ( gde je zbog isušivanja rečnog korita nedavno na videlo izašla potopljena bomba iz Drugog svetskog rata) , Francuska ovih dana učestalo izlazi sa novim restrikcijama vode. Zato su u ovoj zemlji sve češći sukobi zbog vode, pri čemu su primetne brojne krađe vode iz cisterni za snabdevanje, privatnih džakuzija i česmi po grobljima, navodi francusko glasilo „Koneksion”.

Da život ljudi, poljoprivrednog rastinja, ali i stoke ovog leta sve više biva ugrožen svedoči i vest da su vojni helikopteri Švajcarske od prošle sedmice angažovani u dopremanju vode stadima krava u Visokim Alpima, izvestio je londonski „Fajnenšel tajms”.

Nije izvesno u ovoj klimatskoj drami na Starom kontinentu šta će biti sa planom Brisela da EU do 2030. godine četvrtinu transporta robe obavlja svojim vodnim putevima, a 50 odsto do 2050. godine.