Opasne političke igre oko nuklearke u Zaporožju

Uprkos tome što Ukrajina i njeni saveznici tvrde da ruske snage granatiraju nuklearnu elektranu u Zaporožju, njihovi potezi i sama logika ukazuju na suprotno. Prvo, ruske snage od marta drže pod kontrolom nuklearnu elektranu i odgovorne su za njenu bezbednost. Drugo, jasno je da im nije u interesu da izgube kontrolu nad tom teritorijom i najvećom evropskom nuklearkom jer bi to značilo veliki korak unazad: gubitak izuzetno važnog energetskog objekta i osujećenje njihovog daljeg napredovanja, ukoliko je planirano. Treće, Moskva uporno upućuje pozive stručnjacima iz Međunarodne agencije za atomsku energiju (MAAE) s kojima blisko sarađuje, a poseta se pripremala još tokom maja i juna. Postavlja se onda pitanje zašto bi oni sami granatirali područje elektrane.

Ekspertski tim, po svemu sudeći, želi da se uputi u Zaporožje, ali to ne čini. Odeljenje za bezbednost Sekretarijata UN, koje je trebalo da odobri putovanje u problematično područje je blokiralo putovanje. U četvrtak je na sednici Saveta bezbednosti UN šef međunarodne misije za atomsku energiju Rafael Grosi rekao da u zaporoškoj nuklearki trenutno nema neposredne vanredne opasnosti, ali da situacija može da se promeni svakog trenutka. Grosi je pozvao Ukrajinu i Rusiju da dozvole misiji stručnjaka da posete nuklearnu elektranu što je pre moguće i najavio da je spreman da i sam predvodi misiju. Ova agencija dobija redovno izveštaje o stanju nuklearne elektrane i od ukrajinske i od ruske strane, te informacije su oprečne, a međunarodna misija se uzdržava od imenovanja krivca.

Ukoliko bi došli, međunarodni eksperti za atomsku energiju bi se našli u situaciji da vide ko zaista gađa nuklearku i o tome bi morali da podnesu izveštaj. Stoga je razumljivo da čekaju da neko drugi razreši situaciju i da se oni ne dovode u neugodan položaj.

S druge strane, Ukrajina je postavila tri uslova kako bi dala odobrenje članovima misije da odu u Zaporožje. Te zahteve je na sednici Saveta bezbednosti UN saopštio opunomoćenik Sergej Kislica. Pod jedan, Rusija treba da izjavi da prihvata međunarodnu misiju bez ikakvih uslova i da ne ometa dolazak misije s teritorije koju kontroliše ukrajinska strana. Takođe, neophodno je da deminira prostor oko nuklearne elektrane, i pod tri – potrebno je da Rusi povuku trupe, oružje i opremu iz nuklearke.

Visoki ruski izaslanici u UN i evropskim međunarodnim institucijama Vasilij Nebenzja i Mihail Uljanov u Njujorku i Beču su zahtevali da Ukrajina mora da prekine udare na teritoriju nuklearke Zaporožje i garantuje bezbednost učesnicima međunarodne misije. Ukrajina i SAD od ranije zahtevaju povlačenje ruskih snaga, a u nedelju su u odvojenim saopštenjima EU i desetak drugih država, među njima su Australija, Novi Zeland, Japan, Južna Koreja, Rusiji, uputili isti zahtev.

To znači da se diplomatski pritisak na Moskvu povećava i da je u interesu Kijeva i njegovih saveznika da se opasnost po elektranu produži. Ne samo da je traženo povlačenje vojske i drugog osoblja iz nuklearke Zaporožje i njenog neposrednog okruženja nego i iz cele Ukrajine.

Šta ruske savezničke snage mogu da urade u Zaporožju? Jedno od rešenja je da zauzmu tri naselja s desne obale Dnjepra (nuklearka je na levoj obali) odakle ukrajinska vojska napada elektranu. Većinu udara ruske snage PVO odbijaju, ali ne sve. Međutim, to bi značilo intenziviranje borbi u blizini nuklearke, uvećanje opasnosti od havarije i još veći pritisak na povlačenje. U nedelju, dan posle poslednjeg napada, član saveta zaporoške oblasti Vladimir Rogov je najavio da će, ukoliko se eskalacija oko nuklearke nastavi, Rusija možda biti prinuđena da „spasava nuklearku”, odnosno da je „konzervira”, što bi, kako je rekao, izazvalo probleme sa strujom na teritorijama koje kontroliše Kijev. Rogov je stoga predložio uvođenje „režima tišine” i davanje garancija ekspertima da dođu u nuklearku. To je za rusku stranu optimalan ishod.

Jer, ukoliko bi nuklearka zaista bila zatvorena, to bi značilo i prekid snabdevanja električnom energijom celog juga koji sada drže ruske snage. S obzirom na najavljena održavanja referenduma u preuzetim oblastima, na kojima bi se stanovnici izjašnjavali o pripajanju teritorija Rusiji, ova varijanta za rusku stranu nije dobra jer bi bez struje stanovništvo bilo prisiljeno da napusti ove teritorije, a referendumi bi propali – što je cilj Kijeva. Trenutno najveća evropska nuklearna elektrana radi smanjenim kapacitetom: od šest reaktora rade samo dva. Međutim, očigledna namera Rusije je da nuklearku uveže u svoj energetski sistem i vlasti u Kijevu ostavi bez električne energije, ali i velikog prihoda od izvoza u EU. Zato je malo verovatno da bi Rusija mogla da ispuni maksimalistički zahtev Kijeva i partnera i da se povuče i prepusti je ukrajinskim snagama.