Traži se novi lider Al Kaide

Posle ubistva lidera Al Kaide, Ajmana el Zavahirija, nameće se pitanje koliko će taj gubitak pogoditi terorističku grupu i ima li ona pravog naslednika. Već se čuju razne kombinacije, ali su to još neproverena nagađanja, pogotovo što je ta grupa u međuvremenu ostala bez mnogih iskusnih i proverenih kadrova.

 „Ubistvo El Zavahirija je bez sumnje veliki gubitak za Al Kaidu, najveći od likvidacije Osame bin Ladena 2011. godine. Ovo je pobeda CIA, ali se veruje da to neće dovesti u pitanje opstanak same grupe”, ocenjuje Ibrahim el Mareš,  turski analitičar, dobar poznavalac prilika u toj terorističkoj grupi, prenose istanbulski mediji. Pogotovo što je El Zavahiriju u poslednje vreme navodno već tražena zamena jer je imao ozbiljne zdravstvene probleme.

El Zavahiri, koga su početkom meseca Amerikanci likvidirali u Kabulu, ostavio je iza sebe decentralizovanu organizaciju koja nije bila povezana samo komandnim centrom u Avganistanu. Al Kaida je pod njegovom vladavinom, posle ubistva Osame Bin Ladena 2011. godine, ojačala svoje „ćelije” ne samo u Avganistanu i Pakistanu nego i u drugim zemljama Azije i Afrike, od Malija preko Bliskog istoka sve do Kašmira. One su navodno osposobljene da funkcionišu samostalno pošto imaju finansijska sredstva, ocenjuje El Mareš. Al Kaida je uspela da se oporavi i od udaraca  grupe ID koja nije želela da sarađuje sa El Zavahirijem.

Nekoliko imena se pominje među mogućim naslednicima Zavahirija. Najčešće Saif el Adel. On je jedan od poslednjih veterana ove grupe. Među saborcima slovi kao „ministar odbrane” Al Kaide, stručnjak za eksplozive i „najefikasniji operativac”. Mnogi ga zbog toga zovu „mač osvete”. Postoje brojne nepoznanice iz El Adelove biografije pošto je uvek svoj privatni život držao daleko od javnosti. Rođen je u Egiptu najverovatnije 1960. godine. Ne zna mu se ni tačno ime. Bio je oficir u Egiptu, član pokreta Islamski džihad u toj zemlji. Učestvovao je u atentatu na egipatskog predsednika Anvara el Sadata 1981. godine zbog čega je jedno vreme proveo iza rešetaka. Bio je inicijator bombaških napada na američke ambasade u Najrobiju i Dar el Salamu 1998. godine u kojima je stradalo više od 200 državljana SAD. Duže vreme je na listi „najtraženijih terorista” i Vašington je za njim raspisao poternicu i ponudio nagradu od deset miliona dolara ko pomogne da se nađe „živ ili mrtav”. Strahuje se da bi pod njegovim vođstvom Al Kaida mogla da postane moćna kao što je bila u vreme Bin Ladena, mada je u to teško poverovati jer ona više ne uživa podršku među islamskim ekstremistima kao krajem prošlog i početkom ovog veka.

El Adel je bio blizak saradnik i Bin Ladena i El Zavahirija. U poslednje vreme bio je u Iranu „u kućnom pritvoru”,  ali je navodno nedavno napustio tu zemlju, tvrde mediji. U Al Kaidi, međutim, sumnjičavo vrte glavom i strahuju da je on još pod kontrolom Teherana što može da poremeti ovu kadrovsku kombinatoriku.

Pominje se i Rahman el Magrebi, Marokanac. Pre nego što se  priključio Al Kaidi u Avganistanu, gde  vodi računa o propagandi,  školovao se u Nemačkoj. On je navodno zet  ubijenog El Zavahirija i poslednjih godina bio je zadužen za aktivnosti Al Kaide u Pakistanu i Avganistanu.

Na listi kandidata za mogućeg čelnika Al Kaide pominje se i Jezdi el Mebarek (Jusuf el Arabi), Alžirac, koji vodi filijalu terorističke grupe  u Magrebu. Analitičari ne isključuju mogućnost da u poslednjem trenutku u prvi plan izbije i neka javnosti dosad malo poznata ličnost iz lokalnih ćelija Al Kaide u Somaliji (El sabab), Jemenu (AKAP) ili Maliju (JNIM) pošto očigleno više nema iskusnih  kadrova jer su u međuvremenu pobijeni, oboleli ili su u godinama kada  više nisu u stanju da se nose sa tim izazovima.