Nemačko-francuski „gasni sudar"

Francuska ekološka politika u Pirinejima, najnovija je prepreka u grozničavoj potrazi Nemačke da sebi, u nezapamćenoj gasnoj krizi, izdejstvuje nove, ključne energetske oslonce unutar EU. Naime, koliko prošlog četvrtka, nemački kancelar Olaf Šolc zdušno je podržao izgradnju gasovoda od postojećih i budućih LNG terminala u Portugaliji i Španiji preko Francuske, do centralne Evrope, odnosno Nemačke.

„Novi gasovod između Iberijskog poluostrva i centralne Evrope preko Francuske, znatno bi unapredio našu energetsku bezbednost. Poguraću izgradnju gasovoda iz pravca Portugalije i Španije”, poručio je Šolc, na svojoj prvoj letnjoj konferenciji za novinare, u jeku novog pada snabdevanja „ Severnim tokom 1” i istovremenog velikog opadanja vodostaja na reci Rajni.

Iberijsko poluostrvo decenijama je uglavnom usmereno na gas iz Sibira, Norveške, Alžira... Španija je izgradila sedam terminala za uvoz i preradu LNG, pri čemu se najveća takva instalacija u Evropi nalazi u Barseloni. Istovremeno, Portugalija ima jedan takav LNG terminal, sa potencijalom da luka Sines postane logističko raskršće za otpremanje tog energenta (pristiglog preko Atlantika), dalje u Evropu, navodi londonski „ Fajnenšel tajms”.

Šolc je otkrio da je o ibero-evropskom kopnenom gasovodu (bez preciziranja na koji projekat misli) već razgovarao sa liderima Španije, Portugalije i Francuske, kao i sa Ursulom fon der Lajen, predsednicom Evropske komisije.

Zvanični Lisabon i Madrid odmah su podržali ovaj Šolcov predlog.

„ Nemačka može 100 posto da računa na posvećenost Portugalije izgradnji gasovoda. Danas gas, sutra hidrogen”, poručio je prošlog petka na „Tviteru” portugalski premijer Antonio Kosta.

Madrid je na nemačko urgiranje odgovorio preciznim planom. Nova sekcija gasovoda između Španije i Francuske može biti završena za manje od godinu dana, tačnije za devet meseci, najavila je u petak, Tereza Ribera, španska ministarka energetike i zaštite životne sredine. Inače, koliko u maju Ursula fon der Lajen je poručila u Barseloni, da je gasovod MIDKAT (akronim od imena francuske regije Midi i španske Katalonije) „ključan” za snižavanje energetskog oslonca EU na fosilna goriva i „okončanje ucena Kremlja”, preneo je svojevremeno briselski portal „ Juraktiv”.

Da gasovod preko Pirineja, duž špansko-francuske granice, prvi put zacrtan još 2003. godine, ni u ovoj, inače nezapamćenoj energetskoj krizi u EU, neće lako proći, potvrđeno je Lisabonu u nedelju. Inače, pre 19 godina, smatralo se da bi MIDKAT mogao da zameni 10 odsto uvoza sibirskog gasa.

„Evropa razmatra izgradnju cevovoda za tečni prirodni gas (LNG) od Španije do Italije, kao način da zaobiđe francuske prigovore”, saopštio je u nedelju,  portugalski premijer Kosta, preneo je AP.

Prema njegovim rečima, Portugalija i Španija mogle bi drugim zemljama u EU dopremiti velike količine LNG, samo što bi za izgradnju podvodnog LNG gasovoda bilo potrebno nekoliko godina.

Da li će zvanični Pariz, u novonastaloj evropskoj gasnoj krizi, odstupiti od dugogodišnjeg otpora završetku 190 kilometara dugog MIDKAT gasovoda rutom kroz istočne Pirineje, između mesta Hostalrik severno od Barselone i Barbaire na jugu Francuske, ostaje da se vidi. Francuski energoregulator CRE, kao i operator francuskih gasovodnih mreža GRT ( u vlasništvu firme „ Endži”) svojevremeno su ( u proleće 2018) – na osnovu studije nezavisne konsultantske grupe Pouru, došli do zaključka, koji je podržao Pariz, da je MIDKAT energetsko-finansijski neisplativ projekat u postojećim uslovima. Potom su španski regulator CNMC i francuski CRE početkom 2019. objavili da dižu ruke od tog projekta, navodeći u zajedničkom saopštenju da bi gradnja kroz Pirineje ugrozila tamošnji ekosistem, posebno uzimajući u obzir „nedavno usvojenu politiku EU o okretanju čistijim izvorima energije”. Madrid je u međuvremenu, ovog proleća promenio mišljenje o MIDKAT-u, ali ne i Pariz.

„Francuski angažman u planovima za izgradnju gasovoda koji bi povezivao Španiju sa ostatkom Evrope daleko je od aktivnog”, ocenila je u martu Tereza Ribera.

U međuvremenu, „rampa” novom ibero-evropskom gasnom povezivanju, pomalja se možda i na drugoj strani. Naime, neizvesno je da li će se Brisel složiti sa majskom procenom Madrida da izgradnju ključnog gasovoda, po oceni Fon der Lajenove, treba da finansira EU, a ne španski poreski obveznici. Prema ranijim procenama, cena neophodnih radova na završetku MIDKAT-a kreće se između 400 miliona i dve milijarde evra.