Darku Tanaskoviću „Stefan Prvovenčani"

Darko Tanasković, islamolog, filolog, orijentalista, univerzitetski profesor, književnik i prevodilac, dobitnik je Nagrade „Stefan Prvovenčani” 28. Raških duhovnih svečanosti, koje se održavaju pod sloganom „Na tri koraka od vrha neba”. Ovo priznanje laureatu biće uručeno u petak, 19. avgusta, kako je prilikom svečanog otvaranja ove manifestacije rekao Ignjat Rakitić, predsednik opštine Raška.

On je takođe podsetio i na to da se ove godine, kada se navršava 45 godina romana Milisava Savića, pojavilo novo, dvojezično, srpsko-englesko, bogato ilustrovano izdanje ove knjige, u prevodu Rendala Mejdžora, uz arhivske fotografije Raške. Prema njegovim rečima, u planu je i postavljanje spomenika u Gradskom parku posvećen fenomenu mladića iz Raške, a biće oslikan i mural u okviru ovog multimedijalnog projekta, koji će doprineti prepoznatljivosti Raške kao grada kulture i umetnosti.

Kasnije, u toku večeri, Milisav Savić i Rendal Mejdžor razgovarali su o novom izdanju „Mladića”. Savić je primetio da je to jedna od njegovih najlepših knjiga, napisana u vreme kada je u modi bilo važno govoriti o svom zavičajnom gradu.

– Ovo je knjiga o Raški koje više nema. Kao levičari iz ’68. hteli smo da pišemo o realnom životu. Mladići koji su se isticali na igrankama, korzou, kafani, staničnom bifeu, činili su to upravo zbog devojaka, koje kao da su bile u senci, a u stvari su bile u centru zbivanja. Mnoge od njih su sada tu – rekao je Savić, pozdravljajući jednog od „momaka” iz publike.

Rendal Mejdžor, univerzitetski profesor i čovek koji je zaslužan za to što su mnoge knjige srpskih pisaca dobile prevode na engleski, već 30 godina živi u Srbiji. On je Rašku poistovetio sa rodnim Teksasom. Govoreći o teškoćama prevođenja „Mladića iz Raške”, zapazio je da reč „kafana” treba da bude prihvaćena u engleskom jeziku kao takva, jer je teško dočarati njenu osobenu atmosferu drugačije.

Iste večeri prof. dr Rajna Dragićević održala je predavanje o izboru najlepše reči na srpskom jeziku, među učenicima od 11 do 18 godina, na sajtu Društva za srpski jezik. Ta reč je „praskozorje”, izabrana među 950 pristiglih predloga, koja je povezana sa novim početkom i povratkom svetlosti posle tame. Profesorka Dragićević je istakla važan podatak da su deca najviše slala reči vezane za ljubav, porodicu, sreću, što je suprotno u odnosu na naša uobičajena mišljenja o prioritetima mladih. Takođe, mladi pamte mnoge slavenosrpske reči, kao i one koje prihvataju u odnosu na određene pisce.