Ubistvo u nužnoj odbrani nije krivično delo

Balističari veštače pištolj i metke kojim je Nenad Kaluđerović pucao u Vuka Borilovića tokom masakra na Cetinju 12. avgusta. Kaluđerović je pušten posle saslušanja u Višem državnom tužilaštvu u Podgorici, a veštačenje treba da pokaže da li je njegov hitac bio smrtonosan za desetostrukog ubicu.

Nije krivično delo ono koje je učinjeno u nužnoj odbrani, navodi se u Krivičnom zakoniku Crne Gore, koji nužnu odbranu definiše na isti način kao i Krivični zakonik Republike Srbije, s tim što u Crnoj Gori napad čak ne mora da bude otpočet, već može i da neposredno predstoji.

„Nužna je ona odbrana koja je neophodno potrebna da učinilac od svog dobra ili dobra drugoga odbije istovremen ili neposredno predstojeći protivpravni napad”, piše u KZ Crne Gore, dok KZ Srbije u istoj odredbi i dalje nema „neposredno predstojeći” već samo istovremen protivpravni napad.

Oba zakonika daju mogućnost ublažavanja i oslobađanja od kazne u slučaju prekoračenja granica nužne odbrane.

„Učiniocu koji je prekoračio granice može se sankcija ublažiti. Ako je počinilac prekoračio nužnu odbranu usled jake razdraženosti ili prepasti izazvane napadom, može se i osloboditi od kazne”, navodi se u KZ Srbije, a ista je formulacija i u KZ Crne Gore.

O prekoračenju nužne odbrane može se govoriti u slučaju zločina na Cetinju ukoliko veštačenje pokaže da je Borilović, u trenutku kada je pogođen iz Kaluđerovićevog pištolja, već bio onemogućen da se kreće i nastavi krvavi pir. I tada se može očekivati da crnogorsko pravosuđe ne osudi Kaluđerovića, ukoliko mu bude suđeno, odnosno da ga oslobodi od kazne.

Budući da je Borilović usmrtio deset i ranio šestoro ljudi, u trenucima kada je pucano u njega i dalje je postojala opasnost da će nastaviti da ubija, čak i ako je bio ranjen, ali je ostao svestan i sposoban da nastavi napad. Čak i ako je već bio onesposobljen, nesporno je da bi kod svakog prisutnog na mestu zločina u tom trenutku postojala „razdraženost” ili „prepast izazvana napadom”, opisuje zakon.

Ako bi se ustanovilo da je Borilović već bio mrtav kada je Kaluđerović pucao u njega, tada je reč o takozvanoj putativnoj nužnoj odbrani, odnosno o nekoj vrsti zablude da je napad u toku. Pucanj u masovnog ubicu, koji je pao usled ranjavanja, svakako predstavlja čin odbrane mogućih daljih žrtava, ukazuju pravnici. Pojedini članovi porodica ubijenih već su apelovali na nadležne organe da oslobode čoveka koji je sprečio ubicu da nastavi masakr.

Za pravne stručnjake u ovom slučaju nije relevantno da li je Borilovića trebalo „ostaviti u životu” kako bi on mogao da istražnim organima objasni svoje motive za zločin i kako bi, na kraju, mogao krivično da odgovara pred sudom i bude osuđen na najtežu zatvorsku kaznu. To se u datoj situaciji smatra sporednim u odnosu na činjenicu da je ubio 10 osoba i da je pucnjima u njega sprečena opasnost za život onih ljudi u koje bi najverovatnije pucao da je mogao da nastavi da se kreće sa lovačkom puškom i dva redenika metaka.

U saopštenju Višeg državnog tužilaštva u Podgorici navedeno je da su saslušani i očevici kako bi se rasvetlili svi detalji tragičnog događaja i utvrdilo čiji je metak bio smrtonosan za ubicu.

Policija je saopštila da je u njega ispalila 20 projektila, ali se ne zna da li ga je usmrtio njihov pripadnik ili Nenad Kaluđerović. To treba da utvrdi tužilaštvo.

„Pitanje uzročnosti u krivičnom pravu, a to znači – čija je radnja prouzrokovala smrt, to jest čiji je metak bio smrtonosan, bitno je kada se utvrđuje krivična odgovornost za ubistvo, a budući da je u ovom slučaju ubistvo učinjeno u nužnoj odbrani – onda se pitanje krivične odgovornosti neće ni postaviti, jer nije krivično delo ono koje je učinjeno u nužnoj odbrani. Odgovor na pitanje čiji je metak bio smrtonosan može da bude važan sa aspekta postupanja policije u datim okolnostima, u konkretnoj akciji, ali neće biti od značaja za krivičnu odgovornost. Čak i ako bi bilo reči o prekoračenju nužne odbrane, što je malo verovatno, doći će do oslobađanja od kazne”, navodi naš sagovornik.

Prema prvobitnim informacijama, Kaluđerović je Boriloviću prišao sa leđa u trenutku kada je on pucao na policajce i na radnike Hitne pomoći, kojima nije dozvoljavao da priđu povređenima.

U medijima se pojavilo i tumačenje da je u ovom slučaju reč ne samo o nužnoj odbrani već i o krajnjoj nuždi. Naši sagovornici ukazuju da su drugačije situacije u kojima može biti primenjen krivičnopravni institut krajnje nužde.

„Krajnja nužda postoji kada je delo učinjeno radi toga da učinilac otkloni od svog dobra ili dobra drugoga istovremenu neskrivenu opasnost koja se na drugi način nije mogla otkloniti, a pritom učinjeno zlo nije veće od zla koje je pretilo”, piše u Krivičnom zakoniku. Ovde može biti reč i o opasnostima kao što su požari, poplave, zemljotresi i druge prirodne katastrofe. Delo učinjeno u krajnjoj nuždi takođe nije krivično delo.