Džoni pesmom budi putnike u Brizbejnu

Točkovi Džonijevog autobusa vrte se ulicama Brizbejna više od dvadeset godina, po ceo dan. Jutarnja trka ka poslovima, školama, fakultetima, bolnicama, turističkim odrednicama u gradu od dva miliona i 700 hiljada stanovnika nije baš prijatan doživljaj.

Žurna, namrštena, zamišljena i pospana lica dolaze sa svojim brigama u autobus gde ih dočeka jutarnja dobrodošlica - Džonijeva arija iz neke popularne opere.

Ljudi ostaju u neverici, slušaju i poviruju ko je taj jutarnji veseljak koji vozi autobus. To rade novi putnici jer oni stari po Džonijevom glasu baždare časovnike i razgone sanjivost kao okrajci neba nad rekom Brizbejn. I više niko nije ravnodušan i niko namršten.

Džoni je naše gore list, a sa sobom je ovde doneo i taj nadimak još iz mladosti. Kao da je doslutio da će doći tamo gde je to ime, a njegovo pravo ime ni kao nadimak neće prepoznavati.

Niko ne zna kada je počeo, on vozi i peva, a oni se voze i slušaju i svi zadovoljni. Sad, da li on dobro peva ili voli da peva, to je potpuno drugo je pitanje.

Ovde postoji Konzervatorijum Kvinslend, Grifit Univerziteta, prestižni fakultet za brušenje – od talenta do operskog pevača. 

Ko dođe na to mesto pokazuje, što bi rekli, ili jesi ili nisi!

Još kao sitna, krhka devojčica Milica Ilić, pristigla te 1996. godine iz Srbije u Oukland, na Novom Zelandu, odmah je prepoznata po raskošnom talentu i moćnom glasu. Profesor Dejvid Grifits uočio je njen talenat i glas, a posle učešća u popularnoj tv seriji ‚‚Snovi”, njeni snovi postali su java. Kiri te Kanava pozvala je u njenu muzičku radionicu i kovnicu operskih zvezda.

Zbog prestižnog konzervatorijuma preselila se sa roditeljima u Brizbejn. Još dok je studirala novine su pisale o „briljantnoj karijeri u nastajanju“, a Milica je nastupala na scenama u Brezbejnu, Sidnejskoj operi, Adelaidi, Kini, Kelnu, Milanu. Imala je zakazan nastup i u Njujorškom Metropolitenu ali je koncert otkazan zbog korone. 

U našoj emigrantskoj zajednici u Brizbenu, Milica je uvek bila obična devojčica iz komšiluka. Druga generacija doseljenika, koja je uvek znala odakle dolazi, ali još važnije kuda je naumila da stigne.

Njen prvi komšija Predrag Crnogorac, znao je da je prekine u pripremi neke operske uloge i da je zamoli da ode do obližnje samoposluge da mu donese neke sitnice.

Sve nas je znala i nije nas gledala sa zvezdanih visina nego se pozdravljala i pitala za svakog: Koliko je porasla najmlađa Zvonkina kćer ili kako se snalazi moj mačak.

I Džoni je slušao njene operske arije. Poneku je i sam pevušio i  nastavljao da uveseljava putnike u autobusu Brizben sitija. Vraćao im je osmeh na lice i sticao reputaciju operskog pevača.

Jednog dana u prepodnevnoj gužvi Džoni je utišao svoj glas. Malo ga je  nadjačao dečiji plač u sredini autobusa. Neutešne suze devojčice i brižni pogledi majke i putnika. Džoni je za par sekundi našao popularnu dečiju pesmu: „Točkovi autobusa”.

Kada je sa zvučnika zagrmelo: „Točkovi autobusa se vrte u krug, vrte u krug, kroz celi grad.., uplakana devojčica je kroz suze tražila po plafonu, odakle dolazi njena omiljena pesma.

Na sledećoj stanici, baš kao u pesmi, Džoni je 4 puta zatvorio i otvori vrata: ‚‚Vrata busa se otvaraju, zatvaraju...

Devojčica je pevala i pljeskala. Uz Džonija i devojčicu pevali su svi putnici autobusa čiji su se točkovi vrteli kroz celi grad. Devojčica je stajala na majčinom krilu, pljeskala i pevala i radosno cijukala.. Kažu da se ne pamti da su se veseliji točkovi autobusa vrteli ulicama Brizbejna, ikada.

Džoni, mašinski inženjer, vozi autobus i zabavlja putnike. Igra tenisku ligu, obilazi najbolje plaže Tajlanda i Balija, dvoumi se između Pekinga i Šangaja, ali bira Makao.

Tu i tamo skokne na operske premijere svoje omiljene operske pevačice Milice Ilić, koja je osvojila brojne muzičke nagrade i pregršt glavnih uloga prestižnih opera kao priznanje za moćni sopran, talenat ali i godine mukotrpnog rada.

Za Džonija, vozača autobusa, pevača popularnih operskih arija, najveća nagrada je kada je dečije suze pretvori u smeh.

Milica Ilić više ne zna gde nije pobedila i gde sve nije nastupala, ali zna da je ponosna kćerka, svog oca, Milivoja Džonija Ilića.

Lazar Kovačić, Gold Koust Australija