Nemačkoj preti energetska drama

Nemačku zimus čeka nezamisliva energetska drama, zbog neizvesnog snabdevanja stanovništva i privrede najjače ekonomije EU, potvrdio je u sredu Klaus Miler, šef državne agencije za mreže (Bundesnecagentur). Nakon te zloslutne prognoze, evropske energetske berze ponovo su počele da dižu cenu gasa (juče ujutru za 3,1 odsto, odnosno 232, 8 evra po megavat satu za kupovinu sa najkraćim rokom isteka ugovora).

„Čak i da 1. novembra uspe da napuni skladišta do zacrtanih 95 odsto kapaciteta, Nemačka će imati gas za dva i po meseca grejanja, proizvodnje struje i potreba industrije, ako Rusija potpuno zavrne gasnu slavinu. Ne govorimo samo o ovoj zimi, sledeća bi mogla biti još teža”, istakao je Miler u intervjuu američkoj TV mreži „Blumberg”.

„Berlin pritom još nema procenu koji bi sektori domaće industrije mogli biti proglašeni strateški manje važnim, odnosno odsečeni od daljeg snabdevanja gasom”, dodao je ovaj nemački zvaničnik.

U slučaju da „Gasprom” u međuvremenu potpuno prekine snabdevanje Nemačke gasom, restrikcije struje stanovništvu postaju „verovatno neminovne”, kao i nove dodatne mere stroge energetske štednje, predskazao je Miler.

Ove tmurne prognoze usledile su nakon vesti da je Nemačka sredinom avgusta uspela da ostvari postavljeni cilj za punjenje gasnih skladišta do 75 odsto kapaciteta. Sledeći korak ovog plana Berlina je povećanje gasnih zaliha 1. oktobra na 85 odsto. Novembarska kvota teško je ostvariva, naveo je Miler, zbog nepreciziranih teškoća sa kojima se suočavaju pojedini rezervoari za skladištenje gasa u Nemačkoj.

„U najboljem slučaju, tri četvrtine tih rezervoara, mogli bi ispuniti zacrtani zadatak”, naveo je on.

U Nemačkoj cena prirodnog gasa trenutno je oko pet puta veća nego lane.

U međuvremenu, nemački „Uniper”, najveći evropski uvoznik ruskog gasa, objavio je gubitak od 12,3 milijarde evra u prvom polugođu 2022. uz ocenu da je postao „pion” konflikta u Ukrajini, preneo je londonski „Fajnenšel Tajms”. „Uniper” je „na ivici nesolventnosti”, priznao je Klaus Diter Maubah, izvršni direktor te velike firme (njen većinski vlasnik je finska energo-firma „Fortum”). Prema Maubahu, Evropa će se na zimu suočiti sa sumornim energetskim izgledima, dok kriza snabdevanja gasom čini „gotovo nemogućim” svako predviđanje poslovanja ove energo-firme, inače jednog od sufinansijera nesuđenog „Severnog toka 2”. „U Nemačkoj nema nijedne energo-kompanije koju ovaj razvoj situacije ne bi bacio na kolena”, jetko je primetio Maubah.

Šta onda još da preduzme Berlin, kako bi iole povećao energetsku snabdevenost Nemačke, zimus i nadalje?

Koliko u utorak, „ Vol strit džornal” je objavio vest da Nemačka razmatra produžetak rada tri nuklearke ( Isar 2 u Bavarskoj, Neckawestheim u  Baden—Wurtenberg-u, i Emsland u Lower Saxony) i nakon Nove godine uprkos usvojenom zakonu o njihovom gašenju. Takva odluka predstavlja najveći obrt u energetskoj politici Nemačke od početka veka, ocenio je američki dnevnik, pozivajući se na izjave tri neimenovana zvaničnika Berlina. Potom je portparol nemačkog ministarstva energetike demantovao vest „ Vol strit džornala”, ocenjujući da joj nedostaje „svaki činjenični osnov “. Bilo kako bilo, nemački kancelar Olaf Šolc je početkom avgusta, spomenuo da bi produžetak rada te tri nuklearke možda moglo da pomogne u obezbeđivanju energetske stabilnosti zemlje. Takvo viđenje opovrgao je potom Klaus Miler.

„ Nemačka uvozi gas kao sirovinu za potrebe hemijske industrije i za grejanje. Nukelarna energija ne pomaže ni oko jedne od ovih potreba. Kako da izbegnemo nestašicu gasa je tema kojoj treba da posvetimo svu našu energiju”, istakao je Miler.

Zvanični Berlin inače sprovodi već drugi „ stres –test” od marta, o korisnosti još aktivnih nemačkih nuklearki u gasnoj krizi. Rezultati tog testiranja biće poznati za nekoliko nedelja, objavio je ove sedmice Robert Habek, nemački ministar energetike.