Kongres lekara i korona

Prvi kongres lekara i prirodnjaka Kraljevine Srbije organizovan je 1904. godine u Beogradu sa ciljem „da se srpski lekari svi i svuda u svetu sakupe i da izmenjaju svoje misli o raznim pojavama koje su uticale na zdravstveni život stanovništva, kao i o novim dostignućima u medicini”. Na naredni sličan skup, označen kao Prvi kongres lekara Srbije, čekalo se skoro pola veka, do 1952. godine. Okupljanje lekara početkom prošlog veka odlagano je zbog smene dinastija, krajem veka zbog NATO bombardovanja, a u međuvremenu je izostajalo, između ostalog, i zbog dva svetska rata.

Protok vremena učinio je da se konačno dođe i do 20. kongresa, ali se njegovom održavanju isprečila pandemija kovida 19. Mada su teme određene, učesnici prijavljeni, pa se čak pristupilo pripremi zbornika radova, zabrana okupljanja pomerila je planove s proleća 2020. na jesen 2022. godine. U međuvremenu se korenito izmenila epidemijska situacija, te su se nametnuli novi problemi. I Srpsko lekarsko društvo (SLD), kao organizator skupa, bilo je svesno sledećih činjenica:

– Lekari se sastaju, posebno na svojim kongresima, da bi razmatrali i naučno objasnili aktuelne zdravstvene nevolje koje muče narod, te da bi razvili optimalnu strategiju suočavanja s njima. Prema temama razmatranim u prošlosti – bilo da su to ratne rane, tuberkuloza, pegavac, malarija ili organizacija vojnog i civilnog saniteta – može da se nasluti kada je održan koji kongres ili sličan skup.

– Kovid 19 predstavlja zdravstveni događaj bez presedana u istoriji moderne Srbije u mirnodopsko doba.

– Pandemija je učinila da sasvim izbledi značaj epidemije variole od pre 50 godina, kao jedine donekle uporedive situacije u periodu do koga sećanje dopire, jer je sada broj žrtava neuporedivo veći, kako u opštoj populaciji (60.000 prema 175), tako i među lekarima (160 prema nula), a trajanje vanredne situacije (do sada, dve i po godine prema nekoliko nedelja) dovelo je do niza dramatičnih socijalnih, ekonomskih i drugih posledica.

– Nemerljiv uticaj kovida 19 na zdravlje naroda, organizaciju zdravstvene službe i rad lekara nastaviće se i u doglednoj budućnosti.

– Kritično je važno da lekari na svom kongresu sagledaju dosadašnja svetska i, naročito, lokalna iskustva sprečavanja i suzbijanja kovida 19 i izvuku pouke kako bi se bolje organizovali i borili protiv pandemije.

– Kada bi organizatori ostali samo na svom prvobitnom planu, za 20 ili 50 godina istoričarima medicine najveći izazov bio bi da objasne „slepilo” za temu koja se nezaobilazno nametala kao glavna za svaki skup lekara.

Shvaćena je, dakle, neophodnost dopune programa kao što bi se, da je u međuvremenu došlo do nuklearnog rata, već ranije utanačena tema o, recimo, herbalnoj medicini, zamenila ili bar dopunila raspravom (i) o radijacionoj bolesti. Međutim, dalji koraci su bili pogrešni. Umesto da se, shodno uobičajenoj praksi, aktuelizacija programa poveri odgovarajućim organima, pre svega sekcijama SLD, taj posao je poveren Institutu za javno zdravlje „Milan Jovanović Batut”, kao državnoj ustanovi direktno podređenoj Ministarstvu zdravlja. Čak i da su imali najbolje namere, stručnjaci iz Instituta „Batut” bili su sputani svojim položajem.

Rezultat je Simpozijum o javnom zdravlju, umesto očekivanog simpozijuma o kovidu 19 i njegovom uticaju na organizovanost i funkcionisanje zdravstvene službe, (ne)angažovanost privatnog sektora, (ne)zadovoljstvo korisnika i pružalaca zdravstvenih usluga itd. Međutim, od naziva je daleko važnija suština: pridodati segment kongresa sadržavao je šest tema od kojih nijedna nije imala direktne veze s kovidom 19. Neke su bile (skoro) irelevantne, kao: uloga i značaj Međunarodnog zdravstvenog pravilnika, jačanje kapaciteta za primenu Međunarodnog zdravstvenog pravilnika i antimikrobna rezistencija, druge su bile izrazito načelno i programski formulisane, bez mnogo prostora za sagledavanje konkretnih iskustava, kao: spremnost za reagovanje u vanrednim situacijama i analiza strategija i aktivnosti za postupanje tokom kriznih situacija, a šesta tema, vakcinacija, dopuštala je da se, uz zaštitu od ostalih bolesti, kaže nešto i o vakcinama protiv kovida 19. Odsustvo slobodnih tema bilo je dodatni osigurač od neprijatnih iznenađenja.

Slede dalja sigurnosna obezbeđenja, slična zatvaranju fudbalera odbrane u „bunker” kako bi se onemogućio prodor nekog protivničkog igrača. Program je zaokružen, poslat Ministarstvu zdravlja na akreditaciju, pa je tek onda, 26. jula, postao dostupan široj lekarskoj javnosti. Zainteresovani pojedinci upućeni su na sajt SLD radi popunjavanja prijave koje, već može da se nasluti, tamo nije bilo. Jedan epidemiolog je istog dana na portalu „Epidemiolozi Srbije” postavio pitanje „da li neko ima informaciju kome, do kada i u kojem formatu treba poslati rad”, ali nijedan od 135 njegovih kolega nije mogao da mu pomogne. Iz SLD je dobio odgovor koji je više predstavljao čuđenje što se javlja nego obaveštenje. Drugom epidemiologu su organizatori objasnili da su spiskovi tema i autora već zaključeni, ali da će biti obaveštena direktorka Instituta „Batut” kako bi ona videla šta eventualno još može da se uradi.

Šteta je što su mnogi lekari, među njima i pojedinci s impresivnim iskustvom iz „crvenih zona”, lišeni prilike da aktivno učestvuju na kongresu. Njima preostaje da se stave u ulogu impresionista, pa da, umesto „Salona odbijenih”, organizuju „Simpozijum zaobiđenih”. Jedino ne bi, kao francuski slikari pre vek i po, mogli da računaju na državnu pomoć, već na neki od svojih sindikata ili udruženja građana.

Epidemiolog, profesor Medicinskog fakulteta u penziji

Prilozi objavljeni u rubrici „Pogledi” odražavaju stavove autora, ne uvek i uređivačku politiku lista