Strani jezici u našim školama

Uzimam slobodu kao neko ko nije radio u prosveti, da ukažem na nešto o čemu danas, a i već decenijama, znaju učenici (a posredno i njihovi roditelji i društvo u celini) kad pohađaju i završe osnovnu školu i gimnaziju u našem školskom sistemu. Sve izneto bazirano je kako na onome sa čim su se suočavala moja deca i unučad i njihove školske drugarice i drugovi, tako i na iskustvu mojih rođaka u prijatelja u inostranstvu.

U našim školama drži se nastava iz dva strana jezika. Nastava prvog jezika u osnovnoj školi traje osam godina i još četiri godine u srednjoj, dakle ukupno 12 godina. Nastava drugog jezika se drži četiri godine u osnovnoj školi i četiri u srednjoj školi – ukupno osam godina. Navedeni podaci pokazuju da u nadležnim institucijama u Srbiji postoji svest o važnosti učenja stranih jezika i da zvanična jezička politika obrazovnog sistema Srbije promoviše znanje bar dva jezika pored maternjeg.

Isto tako, navedeni podaci o ukupnom broju godina učenja stranog jezika u našim školama upućuju na zaključak da oni koji završe gimnaziju vladaju prvim izabranim stranim jezikom u meri koja je im dovoljna za korišćenje strane literature i za svakodnevnu komunikaciju i obavljanje posla na stranom jeziku. Dakle, podrazumeva tečan govor, znanje pisanja i razumevanje pročitanog teksta.

To su, nažalost, samo očekivanja. Nivo znanja je mnogo niži. To potvrđuje i praksa: mnogi roditelji koji mogu to da priušte, na bazi svog iskustva i/ili iskustva sa svojim starijim detetom, odlučuju da dete uporedo upišu i na kurs u nekoj od škola stranih jezika.

Potpuno je drugačija slika u inostranstvu. I to ne samo sada, u 21. veku, već i više decenija unazad. Svršeni učenik gimnazije potpuno vlada stranim jezikom, a da pritom ni jedan jedini dan nije pohađao školu stranih jezika.

To znači da treba podići nivo nastave u našim školama, a merila za ocenjivanje znanja učenika usaglasiti sa standardima koji važe u drugim zemljama. Isto tako, jedan od obaveznih predmeta na završnom ispitu (ispit zrelosti/velika matura ili kako god se bude zvao kad bude ponovo uveden) mora biti prvi strani jezik, dok drugi strani jezik može biti izborni. Da bi položio završni ispit, učenik bi, kao minimum, morao pokazati nivo kompetencije prvog stranog jezika B2 – u skladu sa šest nivoa propisanih Zajedničkim evropskim okvirom Saveta Evrope.

Valja napomenuti i da je još od vremena kad je počela nastava stranih jezika u školskom sistemu Srbije (druga polovina 19. veka) jedan od predmeta koji su se polagali na završnom ispitu (ispitu zrelosti) u gimnazijama bio strani jezik. Ali ne samo u gimnazijama. Kao primer navodim Bogosloviju „Sveti Sava” u Beogradu. Na samom početku 20. veka, na bogoslovskom ispitu zrelosti (stručni bogoslovski ispit) polagao se (od živih jezika) nemački ili ruski jezik.

Aleksandar Blažek,
Beograd