Američke greške i zablude u Avganistanu

Prošlo je godinu dana od ponižavajućeg i haotičnog povlačenja Amerikanaca iz Avganistana, ali ispostavlja se da je najduži oružani konflikt u američkoj istoriji završen kako je i počeo – greškama i zabludama.

„Rat je završen”, izjavio je tada predsednik Džozef Bajden označavajući „kraj ere velikih vojnih operacija da bi se preoblikovale druge zemlje”.

Katastrofalna američka dvodecenijska Odiseja počela je kolektivnim šokom posle udara Al Kaide 11. septembra 2001. „Čak ni Rimska imperija na svom vrhuncu nije mogla da se meri sa ekonomskom, vojnom i tehnološkom dominacijom nad svetom, kakvu su posedovale Sjedinjene Države”, pisao je Pol Kenedi, profesor istorije sa „Jejla”.

Ali u samo nekoliko dramatičnih sati tog dana, Amerika je prestala da bude trijumfalni pobednik Hladnog rata i pretvorila se u ranjenu supersilu. U narednih 20 gosina izgubiće još mnogo toga. Imperije ne umiru kada njihove vođe podignu ruke uvis. Umiru kada više nisu verodostojne.

Avganistanski islamski puritanisti, talibani, odbili su da isporuče Osamu bin Ladena, pa je Džordž V. Buš ubrzo aktivirao amorfni koncept globalnog rata protiv terorizma. Amerikanci, a potom i snage NATO, ušli su u Avganistan.

Neokonzervativci u Vašingtonu dizajnirali su pohod kao vrhunski izraz svetskog liderstva i američke nepobedivosti, tehnološke i moralne superiornosti. Pokrenut je rat između vrhunskog dobra i vrhunskog zla. Obe strane su ga tako tumačile.

Da, rat je završen, kako je rekao Bajden, pridružujući se Džordžu V. Bušu, Baraku Obami i Donaldu Trampu, koji kao i on nisu uspeli da poraze talibane. Niko odgovoran za poraz nije pozvan na odgovornost niti je ponudio izvinjenje. Stradala je reputacija Amerike kao lidera slobodnog sveta. Binladenizam je nadživeo svog tvorca.

Invazija je nanela trajne štete prekoatlantskim odnosima jer evropski saveznici nisu bili spremni da slede još jednu avanturu koja je kao posledicu imala ekspanziju bezbednosnih struktura Amerike, ograničavanje ljudskih sloboda i prava na privatnost i narastajuću globalnu svest o ograničenjima – a ne potencijalima – američke moći.

Dve bačene decenije. Nijedan ratni cilj nije ostvaren po cenu od 2.500 poginulih Amerikanaca i 2.200 milijardi dolara troška, 300 miliona dolara dnevno. Jedno od najgorih kockanja američke spoljne politike završeno je smrću 66.000 avganistanskih vojnika i policajaca, više od 47.000 avganistanskih civila i 51.000 ubijenih talibana.

Amerikanci su se bezlično povukli ostavljajući Avganistance u mizeriji stvorenoj osvetničkim pohodom Džordža V. Buša. Talibani nikada nisu priznali da su pomagali Al Kaidu ili da je Avganistan iskorišćen za pripreme napada 11. septembra i druge operacije.

Kada su pod kontrolom već držali najveći deo zemlje, talibani su se vratili starim običajima. Jednom taliban, uvek taliban. Eksplozivom su uništili statuu jednog šiitskog vojnog lidera koji se protiv njih borio tokom građanskog rata devedesetih.

Pošto su uspostavili vlast u Kabulu, tek što su Amerikanci nestali 15. avgusta 2021, talibani su se brzo vratili rigidnim interpretacijama šerijatskog prava. Obnovljen je repertoar kazni za razne prestupe: egzekucije, amputacije i bičevanje.

U vreme kada je Bajden najavio povlačenje, jedan od glavnih argumenata bio je da je Al Kaida toliko „degradirana” da SAD više nemaju potrebu za vojno prisustvo. Godinu dana kasnije se ispostavilo da kontinuitet američkih zabluda nije prekinut.

Iako su se obavezali odredbama sporazuma sa Amerikancima iz Dohe 2020, koji precizira da talibani neće na svojoj teritoriji dopustiti aktivnosti raznih terorističkih grupa za aktivnosti uperene protiv američkih ciljeva, talibani su ubrzo posle pobede najavili da ih ne zanima saradnja sa SAD o suzbijanju ekstremističkih grupa .

Šef Bele kuće morao je da se pita kako se dogodilo da je Osamin naslednik na mestu vođe Al Kaide živeo u kući u Kabulu koja je pripadala visokom zvaničniku talibana.

Bajden je želeo da veruje da će se talibani promeniti. Verovao im je kada su tvrdili da neće biti diskriminacije prema ženama. Žene su uklonjene sa svih važnijih položaja. Obavezne su da budu prekrivene burkama i da se na javnim mestima pojavljuju u pratnji bliskih muškaraca. Oko 850.000 devojčica više ne može da pohađa srednje škole. Zabranjena su im sportska takmičenja i gluma u filmovima. Ministarstvo za promociju vrlina i sprečavanje greha naredilo ja da se „odrube” glave lutkama-manekenima po izlozima, tvrdeći da su one „idoli”, a idolatrija je po islamu neoprostiv greh.

Verovao je Bajden da će talibani odustati od rigidne vladavine po najstrožim kodovima ranog islama, da će se otvarati prema svetu kako bi dobili zajmove za rešavanje katastrofalne humanitarne krize i, najvažnije, da će onemogućiti da Avganistan ponovo postane teroristički raj.

Avganistan je ponovo postao utočište najvećih američkih neprijatelja. „Vratili smo se tamo gde smo bili 11. septembra, a to nažalost znači da su talibani i Al Kaida ponovo zajedno”, procenio je Brus Ridl iz Brukingovih institucija. „Dvadeset godina napora, uzalud.”

Rat je počeo greškama, bez konsultacija saveznika, završen je sebičnim povlačenjem, takođe bez savetovanja saveznika. Ratovi se ne pamte samo po onome što razruše već i po onome što stvore.