Most preko Crvenog mora

Jedan od mnogobrojne polubraće Osame bin Ladena, Tarik, najavio je prošle nedelje najimpozantniji ekonomsko-politički projekat na početku 21. veka. Ugovor koji su potpisali Tarik bin Laden i predsednik vlade Džibutija Mohamed Dilejta predviđa osnivanje „Nur Sitija”, prvog u nizu od ukupno stotinu ekološki održivih „gradova svetlosti“, čiju izgradnju širom sveta, kao glavni nosilac, planira saudijska grupacija Bin Laden.

Ideja dobija na značaju kada se zna da će dva buduća grada na jemenskoj i obali Crvenog mora u Džibutiju „mitski“ spajati najduži viseći most na svetu. Porodica Bin Laden je uložila više stotina miliona američkih dolara u projekat osmišljavanja gradova na obalama tesnaca Bab el Mandeb, u južnom delu Crvenog mora. Kako prenosi londonski „Ekonomist“, izgradnja bi trebalo da počne sledeće godine, kada budu dogovoreni uslovi za bescarinski status budućih metropola. Predviđa se da bi do 2025. godine „gradovi blizanci“ mogli da imaju 2,5 miliona stanovnika u Džibutiju i 4,5 miliona u Jemenu.

Kao glavni investitori pominju se američki proizvođači vojne opreme i saudijski krupni kapital. Da li je reč o obezbeđivanju strateških interesa Sjedinjenih Država na Srednjem istoku, pa tek potom povezivanju Afrike i arapskog sveta, za sada odgovor nije izvestan.

Konzorcijum za izgradnju uključuje velike proizvođače oružja kao što su „Alajd difens sistems“ i „Lokid Martin“. Prisustvo ovih „igrača“ govori mnogo o bezbednosnom aspektu čitavog projekta.

SAD su vojno prisutne u Džibutiju od 2002. godine, odakle deluju protiv Al Kaide u susednom Jemenu. Ova afrička zemlja je takođe dom najvećoj francuskoj vojnoj bazi u inostranstvu. Nameće se zaključak da je ostvarenje ovog „međunarodnog projekta“ najpre dobar način da se osigura bezbedan saobraćaj kroz Suecki kanal, ali i da se stabilizuje Srednji istok kroz učešće porodice Bin Laden.

Nada i kontroverze obeležavaju čitavu zamisao. Da li je moguće privući najveću investiciju svih vremena u ove siromašne zemlje?

Sa godišnjim proizvodom od 600 dolara po stanovniku, Jemen spada u red najsiromašnijih država. Džibuti, koji privređuje oko 1.000 dolara po stanovniku, već sada se suočava sa ozbiljnom nestašicom vode, dok većinu potreba za hranom zadovoljava iz uvoza. Zbog toga pretpostavke o upotrebi održive energije i izgradnja metropola u sušnom predelu postaju predmet sumnje. Sa druge strane, politička nestabilnost u Jemenu i brojni teroristički napadi Al Kaide u toj zemlji izazivaju zabrinutost.

Građevinari su podjednako skloni tvrdnjama da izgradnja 20 milijardi dolara vrednog mosta predstavlja veliki rizik. Reč je, naime, o veoma trusnoj oblasti, što može da ugrozi bezbednost građevine, koja bi trebalo da služi i kao naftovod.

Korist je ključ čitave priče, jer bi bilo stvoreno nekoliko miliona novih radnih mesta, što bi donelo ogroman napredak i nadu ovim siromašnim državama, ali i značajan profit za investitore.

Aerodrom na afričkoj strani, koji bi privlačio 100 miliona putnika godišnje, većinom hodočasnika za Meku, i most dužine 29 kilometara koji bi povezivao Arabijsko poluostrvo sa Afrikom, omogućavajući prevoz ljudi, tereta i resursa, zaista podseća na priče iz „Hiljadu i jedne noći“. Troškovi izgradnje se procenjuju na neverovatnih 200 milijardi dolara.

„Gradovi svetlosti“ kao glavne menadžere okupljaju američke preduzetnike u oblasti vojne industrije. Majkl Vejkon je radio za poznati „Dajn korp“ i „L-3 Komjunikejšn“. Vejkonov kolega Din Keršo proveo je 29 godina u američkoj vojsci; drugi su služili na različitim pozicijama u Bušovoj administraciji.

Tek na kraju dolazimo do humanizma. „Džibuti će izgradnjom Nur Sitija dobiti priliku da postane deo novog čovečanstva – novo finansijsko, obrazovno i zdravstveno čvorište Afrike“, tvrdi Muhamed Ahmed, predstavnik porodice Bin Laden.

Svi bi mogli da dobiju mnogo, zadovoljivši konkurentne interese, a sve u nadi da nije reč o još jednoj bajci.