Đina Lolobriđida želi ulogu senatorke

)Ikona italijanske kinematografije Đina Lolobriđida proslavila je nedavno 95. rođendan. Želje da je zdravlje služi još dugo stizale su sa svih strana sveta, ali glumica koja je u vrhuncu karijere uživala pre gotovo pola veka, sebi želi mnogo više, pa je odlučila da se kandiduje za Senat.

Italija izlazi na izbore krajem septembra kada Lolobriđida planira da dostigne vrhunac i u političkoj karijeri. Ako joj se želja ostvari, a Italija jeste zemlja čuda, glumica će biti najstariji član parlamenta. Do pre nekoliko dan mediji su zaključivali da će to biti Silvio Berluskoni koji je takođe odlučio da se u 85. godini vrati na javnu funkciju kandidaturom u Senatu. Međutim, Lolobriđida ga je zasenila i što se nje tiče, u ovoj odluci nema ničeg spornog. Ako Džozef Bajden u osamdesetoj godini može da predvodi silu kakva je Amerika onda i ona, daleko vitalnija, može da bude glas naroda u parlamentu. Medijima, koji se ovih dana, kao nekada, utrkuju da je intervjuišu, ali ovog puta ne zbog glumačkog talenta i raskošne mladalačke lepote, govori da nema ničeg čudnog u njenoj odluci da se politički aktivira, te da se u izbornu avanturu upustila jer joj je dosadilo da gleda kako se političari međusobno svađaju, a ništa ne postižu.

„Sve dok imam energije koristim je za važne stvari. Posebno za moju zemlju”, objasnila je glumica. A energije ima, rekla je za „Korijere dela sera”. Najavljuje da će se boriti da narod odlučuje u svim oblastima, od zdravlja do pravde. Diva se dobro drži, iako gazi ka stotoj godini ali je, kaže, Italija ta kojoj je loše.

„Želim da uradim nešto dobro i pozitivno”, poručuje svom narodu kojem će se, iako je dobro, ipak obraćati slanjem video-poruka i izjava. Lično neće učestvovati na predizbornim skupovima.

Lolobriđida namerava da istupi kao nezavisni kandidat alijanse koja uključuje grupe koje su se protivile vladi Marija Dragija. One pozivaju Italiju da izađe iz Severnoatlantskog saveza i Evropske unije, nameravajući da na ovoj politici dostignu cenzus od tri odsto neophodan za ulazak u parlament.

„Lolo”, kako joj uobičajeno tepaju Italijani, već vodi kampanju. Govori da je inspiriše način na koji je živeo i delovao Mahatma Gandi. Propagira njegovu doktrinu o nenasilju, potencira koliko je bila bliska sa Indirom Gandi i koliko voli Indiju.

Lolobriđida je sredinom prošlog veka bila bliska s najistaknutijim ličnostima iz sveta umetnosti, politike i filma. Gostili su je Fidel Kastro, Huan Domingo Peron, Josip Broz Tito, Elizabeta Druga, Vladimir Putin. Glumila je u filmovima sa Šonom Konerijem i Hamfrijem Bogartom i uz Sofiju Loren bila omiljeno lice italijanske scene. Policija ju je bukvalno nosila u to vreme kada bi izlazila iz hotela jer su je čekale gomile obožavalaca.

Mediji podsećaju na vreme slave, ali u kontekstu njene nove političke avanture, ovo joj nije prva, pišu i da glumica ima staratelja kojeg joj je dodelio sud nakon višegodišnjeg porodičnog spora. Nije joj dopušteno da samostalno odlučuje o svojoj imovini i bogatstvu od gotovo 50 miliona dolara. Što se prethodnog političkog angažmana tiče, Lolobriđida se krajem devedesetih godina kandidovala za Evropski parlament sa demokratama Romana Prodija ali joj svetska slava nije pomogla da pridobije dovoljno podrške kako bi predstavljala Italiju u EP.

Utešna nagrada bila je imenovanje za ambasadora dobre volje Organizacije za hranu i poljoprivredu UN.