Grčka obara turističke rekorde

Od našeg dopisnika

Atina – Akropolj dnevno posećuje 16.000 turista. Izgledalo je kao greška sa jednom nulom više, ali se ispostavilo da je istina. Akropolj, ali i cela Grčke beleže nezapamćeni broj turista.

Bez obzira na  vrućine, u centru Atine je proteklih dana bilo i preko 40 stepeni, svakodnevno se na ulazu u Akropolj formiraju kolone turista koji strpljivo čekaju da posete najveći arheološki dragulj, antičko svetilište posvećeno boginji Atini, zaštitnici glavnog grada Grčke. Poslednje statistike kažu da sada nedeljno stiže milion turista, da je ih je samo u junu doputovalo 3,5 miliona i da je zaključno sa julom već došlo preko 13 miliona gostiju što je već 13 posto više nego 2019. koja se smatrala najboljom turističkom godinom. Samo na Krfu je ovog leta 15 odsto gostiju više, Krit poseti više od četiri miliona turista, na ostrvima je posećenost porasla za 20 procenata. Uspostavljeni su direktni letovi sa SAD odakle je ovog leta stigla čitava armija gostiju  koji su, s obzirom na svoje materijalne mogućnosti, bitno uticali i na rast cena.

Energetska kriza, pandemija, rat u Ukrajini, ali i pojava ljubičastih meduza koje su uznemirile goste, sudeći po gotovo stopostotnoj popunjenosti kapaciteta, nisu uticali na grčku turističku sezonu. Naprotiv, u praksi su Grčku pretvorili u najprivlačniju destinaciju dok su nedolazak oko 1,5 milion ruskih i ukrajinskih gostiju popunili  takozvani automobilski turisti iz balkanskih zemalja... Među njima, naročito na severu Grčke rado su viđeni gosti iz Srbije i Rumunije koji tvrde da nema velikog poskupljenja iako je zvanično inflacija već 11,5 posto. Tako, ako je 2021. suvlaki koštao 2,5 evra on je ovog leta između 3,5 i 5 evra... Naravno, sem u mondenskim letovalištima na ostrvima gde može da košta i 10 evra.

Na ostrvima, posebno na Mikonosu i Santoriniju, ali sada i Naksou, Parosu, Lezbosu i manjim ostrvima koja su „ušla u modu” važe druga pravila, drugačije cene mada je način provoda sličan... Sa mnogo muzike, pića, poznatim di-džejevima, gostovanjem popularnih pevača sem što je stepen luksuza i dubina džepova gostiju različita.

Ovog leta su svojim jahtama svratili i među običnim turistima prošetali Madona, manekenka Aleksandra Ambrozio koja je kasnije pila i šljivovicu u Srbiji, Tom Hilfinger, Klaudija Šifer, vozač „formule” Pjer Gasti, glumica Demi Mur, porodica Bekam, Ilon Mask vlasnik „Tesle”, dok je bivši britanski premijer Boris Džonson nedavno obilazio taverne i plaže nadomak Atine, a Goldi Houn sa porodicom kao svakog leta uživala na Skijatosu...

Mikonos je ipak „zakon”, država u državi, obrazac za dobar provod gde hiljade turista hrle da bi bar na dan-dva bili deo „opšteg ludila”, totalne opuštenosti, atmosfere prividne prisnosti sa filmskim zvezdama, bogatašima, šeicima i licima iz sveta domaće estrade sa kojim šetaju istim sokacima Mikonsa.

Američki reper „50 cents” je za gostovanje u jednom klubu zaradio 300.000 evra, iako je umesto dogovorena dva sata repovao nekih 30 minuta... Biznismen iz Bugarske, kažu da je reč o vlasniku fudbalskog kluba Ludogorec, platio je 1,7 miliona evra za svojih 150 gostiju, grčki pevač Adonis Remos je bio zadužen za dobru atmosferu, a biznismen je ostavio  bakšiš od 60.000 evra.

Uzbuđenje je izazvalo  pristajanje raskošne jahte „O ptatia” duge 85 metara čije iznajmljivanje bez goriva nedeljno košta 800.000 evra. Međutim, nju je zasenilo pojavljivanje „Alaje”, superjahte od 111 metara, vredne 300 miliona evra koja ima bazene, bioskopsku salu, teretanu i helidrom, desetak soba i goste koji retko silaze među „običan svet” koji ih posmatra sa obale. Među njima je mnogo  imućnih gostiju iz arapskog sveta koji, kako se ispostavilo, vole grčke pevače i svi znaju za Remosa. Tako je on ponovo bio glavna zvezda partija koji je u klubu „Namos” organizovan za grčko-arapskog bogataša gde je mesto u prvom redu koštalo 1.500 evra.

Ovog leta, ukus i želje bogatih turista otišli su korak dalje pa su posebno traženi „partiji” sa grčkim sadržajem. To znači da svi moraju biti odeveni u antičku odeću, ceo program je u tom stilu, kao u antičkom hramu. Jedan bogati Indus je tražio veče sa drevnim grčkim ritualom koji je uključivao prisustvo 12 različitih bogova, nimfi i sve za cenu od 200.000 evra. Organizatori kažu da se cene ovakvih tematskih večeri kreću od 10.000 do nekoliko stotina hiljada evra.

Naravno, i ugostitelji pokušavaju da iskoriste priliku pa su jednom paru stranaca za dva pića i 12 ostriga naplatili 400 evra. Niko nije očekivao da će oni, kao i jedan drugi par koji je za poluprazan tanjir platio 600 evra, celu priču objaviti na društvenim mrežama i pokrenuti lavinu komentara, ali i  poreskih provera u restoranima. Tako je samo u jednom objektu otkriveno da za noć nisu izdali 1.130 računa što je bila čista zarada od 86.000 evra.

Upravo zato, turiste na grčkim aerodromima i u lukama dočekuju obaveštenja i brošure koje su sastavni deo akcije „račun, molim vas”. Na turiste se apeluje da ne plaćaju bez računa i da se na taj način sačuvaju od prevare, ali i pomognu grčkim poreskim organima. Brošura, takođe, upozorava da su svi objekti, sa izuzetkom taksista i na kioscima, dužni da primaju kreditne kartice i da i za najmanju sumu izdaju račun.

Ministar turizma Vasilis Kikiljas poručuje da Grčka želi da bude dobar domaćin i da uspešnu turističku sezonu koja je počela još u martu produži i u zimskim mesecima. S tom namerom, a u vreme energetske krize i straha od zime koja dolazi, pokrenuta je kampanja da se što više penzionera iz hladnijih evropskih zemalja privuče da za sumu koju će morati da potroše za plaćanje grejanja u svojim hladnim zemljama zimuju u toplijoj Grčkoj. Samo u Švedskoj račun za struju u decembru iznosi 1.900 evra što je više nego dovoljno za grčku zimu. Već su u toku razgovori sa ambasadorima skandinavskih zemalja, u planu je kampanja u Nemačkoj, Francuskoj... Po rečima ministra turizma produžetak sezone na ovakav način bio bi veliki podstrek za grčku privredu koja će od turizma tokom leta, kako se očekuje, zaraditi blizu  20 milijardi evra što je više nego očekivano. Istovremeno, svaki dodatni evro ostavlja otvorenu mogućnost za obezbeđivanje Grcima još jednog paketa pomoći za umanjivanje troškova izazvanih inflacijom i energetskom krizom.