Isterivanje đavola u Solunu

Od našeg dopisnika

Atina – U centru Soluna, u dane vikenda, na Trgu Aristotel mnoštvo ljudi već dva puta je moglo da prisustvuje isterivanju đavola u „organizaciji” religiozne grupe „Crkva nacija”.

Nezapamćena slika, komentarišu ovdašnji mediji. „Korišćenjem straha i neznanja ljudi obećava im se lek od neizlečivih bolesti putem obreda kojem nije mesto u savremenom društvu!”

Sve je izgledalo neverovatno. Oni čije je telo i duh „zaposeo demon”, bacaju se po zemlji, padaju u nesvest, nekontrolisano se vrte u krug, ispuštaju čudne glasove... Jedan od građana prisutnih na nedeljnom ritualu tek na ekranu prepoznaje bivšu suprugu i decu s kojima odavno nije u kontaktu i tek sada shvata, izjavio je lokalnim medijima, „da mu je sekta oduzela porodicu”.

Vođa sekte „otac Haralambos” sve ih, a uglavnom je reč o sledbenicima grupe, isceljuje na licu mesta, dok zapanjeni narod na velikom ekranu postavljenom na trgu gleda video-zapise s drugih seansi u Grčkoj i u svetu. Naime, sekta koja postoji već duže od decenije i u svetu dejstvuje pod nazivom „SCOAN Tesaloniki”, očigledno je promakla lokalnim vlastima i široj javnosti. Zabrinuti prolaznici, videvši šta se dešava u centru grada, alarmirali su policiju. Ispostavilo se da je „Crkva nacija” nameravala da održi još četiri rituala egzorcizma, čina koji je prisutan u sistemu mnogih religija. U grčkoj i poljskoj crkvi zvanično postoji samo krsni egzorcizam, odnosno čitanje molitvi za proterivanje zlih duhova i odricanje od đavola tokom krštenja.

Vođa sekte „otac Haralabos”, u svetu i na kanalu „Jutjub” poznat kao Vazman Gari, i njegov najbliži saradnik – glavni vinovnici – uhapšeni su, ali su ubrzo i pušteni. Suđenje je zakazano za novembar, a na sudu je da proceni da li su narušili zakon o slobodi veroispovesti i javni red i mir, jer se još ne zna da li je crkva priznata.

Glava sekte „Crkva nacija”, 38-godišnji Haralambos Cakonidis izjavio je okupljenim novinarima da nije učinio ništa loše i da je srećan jer je „uhapšen u ime Isusa Hrista, u čije ime je propovedao veru u silu koja spasava, isceljuje i oslobađa od đavola”.

Događaj je uzburkao javnost, postavivši pitanje odgovornosti lokalnih organa vlasti jer se ispostavilo da je religiozna grupa godinama svoje rituale isterivanja demona duše i tela sprovodila u dobro opremljenom prostoru nekadašnjeg noćnog kluba u Solunu, za čije korišćenje nije imala dozvolu. Reč o sali s mestima za više gledalaca, binom i ozvučenjem za učesnike, kao i ekranom na kojem se emituju snimci egzorcizma.

Mihalis Kupkas, odgovoran za korišćenje javnog prostora u Solunu, prilično neuverljivo izjavljuje da je od Haralambosa dobio zahtev za organizovanje skupa, ali da ga je odbio jer, kako je rekao, „javna teritorija ne može biti korišćena kao hram pod otvorenim nebom, kao mesto na kojem će se organizovati molitve i obredi”.

„Otac Haralambos” u međuvremenu nastavlja da provocira i javnosti upućuje poruku da se „moli za sve da ne padnu u iskušenje”, jer, kako kaže, „ živimo u mutnim vremenima kad svet više voli tamu nego svetlost božju”.