Zvezdano nebo i ljubav prema dedovini

Samo daleko od gradova, u prirodi, može se jasno videti neobična lepota zvezdanog neba. Kampovanje na obali jezera Gazivode, u naselju Brnjak (opština Zubin Potok), prilika je da se uživa u zvezdanim noćima, plivanju i dugim šetnjama u gustoj šumi.

Veštačko jezero – na 694 metra nadmorske visine, dužine 24 kilometra, maksimalne dubine 105 metara – nastalo je od 1973. do 1977. godine pregrađivanjem reke Ibar. Iznad jezera je planina Mokra gora (pripada Prokletijama).

Noć uz rafalnu paljbu

Ni na jednom mestu nismo boravili duže od dva dana, a uvek smo bili pored izvora prirodno hladne vode od koje zubi trnu. Istina, jedne noći čuli smo nekoliko puta pojedinačnu i rafalnu paljbu iz vatrenog oružja iz suprotnog pravca jezera, kao i iz sela Brnjak, na sreću, na tome je samo i ostalo. Od meštana smo sutradan čuli da su tog dana Srbi pravili barikade na administrativnim prelazima Brnjak i Jarinje kao odgovor na odluku albanskih vlasti da primene sporne dokumente o saobraćaju. Takođe prepodne, jezero, mesta Brnjak i Jarinje nadletali su helikopteri KFOR-a.

Tokom pešačenja ovim krajem upoznali smo Radojku Ilić Cocu i Mirka, koji svakog leta provode odmor u svojoj vikendici koja je tik uz obalu jezera. Preporučili su nam da obiđemo manastir Brnjak, kao i da se popnemo na Mokru goru i njen najviši vrh Pogled (2.155 metara). Od Radojke saznajemo da je proteklih godina međunarodni tim arheologa istraživanjima u jezeru otkrio brojne spomenike srednjovekovne srpske kulture: ostatke palate srpske kraljice Jelene Anžujske, manastira Čkilje i zvonika i nekoliko crkava.

Tokom boravka na jezeru sreli smo i penzionisanog profesora biologije i hemije Komnena Koju Ilića. Iako u poodmaklim godinama, izgleda krepko i odaje utisak čoveka koji se lako kreće po padinama i uzbrdicama. Sa svojim sinovcem Slavišom, pukovnikom u penziji, krčio je šipražje na obali jezera. Upravo će tu da nikne Slavišino odmaralište. Od njega dobijamo i kratak kurs o lekovitom bilju ovog kraja, o hajdučkoj travi koja pomaže kod želudačno-crevnih oboljenja i povišenog krvnog pritiska, majčinoj dušici dobroj za nervozu, kantarionu, kičici... Profesor Koja, koji je prava enciklopedija znanja, zatim nabraja bogatstvo šume ovog područja, s mnogo bukava, potom hrasta, javora, jasike, jele... Pa, sledi lekcija o životinjama, puno je ovde lisica, jazavaca, zečeva, zmija, divljih svinja, srna, vukova, čak ima i medveda, a naravno jezero je prebogato ribom.

U ovom kraju odmor i zadovoljstvo i ovog leta su našli Kragujevčani, članovi „Moto i ski-kluba” koje sebe zovu „Gorskim vukovima”. U njihovom kampu visoko se vijorila srpska zastava. Srđan, Marko i Dejan otkrivaju da je njihov hobi ekstremni adrenalinski sport: leti voze motore u teškim gorskim uslovima, a zimi skijaju.

– U osnovi našeg kluba je druženje, širenje prijateljstva i patriotizma – kazao je Srđan Kokerić.

Zanimljivim ličnostima koje posetilac može upoznati u ovim krajevima pridružuje se i Dragiša Beli Ilić, čije se imanje nalazi u dubini šume, a on kaže kako se na dedovini – odmara. Ima dvojno, srpsko-rusko državljanstvo. Žena Nađa je Ruskinja, sin i ćerka mu žive u Moskvi. Dok pričamo o svemu i svačemu, zove ga žena, a potom i sin Nikola, i traže da hitno napusti dedovinu i vrati se u Kragujevac, a potom u Moskvu.

Ljubav prema precima

– Ne mogu oni da razumeju ljubav prema dedovini i precima – kaže i smeška se Ilić.

Put nas dalje vodi u ženski manastir Brnjak posvećen Svetom velikomučeniku Đorđu. U nedelju, na liturgiji, crkva je puna naroda i dece. Predivno, gotovo anđeosko pojanje monahinja, a nakon službe, ljudi su posluženi kafom, kolačima i pitom.

– Manastir Brnjak podigla je sveta kraljica Jelena Anžujska u 13. veku. Bila je žena kralja Uroša Prvog Nemanjića i majka kraljeva Dragutina i Milutina. Volela je Srbiju u koju je oko 1245. ili 1250. došla stazom zasutom jorgovanima – priča staro narodno verovanje igumanija Stefanida.

Sedam vekova manastira Crna reka

Muški manastir Crna reka, posvećen Svetom arhangelu Mihajlu, traje već 700 godina. Crkva je smeštena u pećini, u klisuri istoimene reke, u selu Ribariće. U manastiru se nalaze mošti Svetog Petra Koriškog. U pećini postoji udubljenje u kome se voda skuplja kap po kap, lekovita je i pomaže kod bolesti očiju – narod je zove „vodom Svetog arhangela Mihaila”. Manastir je tokom svoje istorije imao bogatu biblioteku rukopisnih i bogoslužbenih knjiga.