Priča o šopskoj salati

Vreme je paradajza. Pijace pune, zemlji teško. A kažu biće i šljiva, bogu hvala. Da se osvrnemo na paradajz dok šljivu ne ispečemo.

Šopska salata. Po kome je ova mešavina paradajza, krastavca, luka (može i s paprikom), posuta sirom i začinjena zejtinom dobila ime? Po Šopima. Neki naučnici pretpostavljaju da su Šopi potomci jednog od osam plemena Pečenega, koje je car Konstantin Sedmi Porfirogenit nazivao Tsoponi, a naseljeni su između Kratova i Sofije, kako u knjizi „Balkanski svetovi” navodi Trajan Stojanović. Feliks Kanic je, pak, u svom putopisu „Srbija” zabeležio da Šopovi žive na teritoriji balkanskog prevoja Ginci do južno od Sofije. Šopskih porodica ima i u timočkom slivu, u okolini Zaječara. U tim krajevima se nazivaju i Tetevencima, po gradu Tetevenu u Bugarskoj iz čije okoline su se raselili u 18. veku. Jovan Cvijić je utvrdio da su ovo iseljavanje izazvali zulumi Turaka, u čijim je pljačkaškim četama bilo i Arbanasa. Naš veliki geograf Cvijić navodi da su „Šopi između Vrace i Vidina bežali u Staru planinu, neki su prešli Dunav i iselili se u Vlašku, Besarabiju i Banat”.

Dolazeći u naše krajeve mešaju se s Vlasima, Srbima i Cincarima i jedni drugima prenose svoj jezik, kulturu, pa i način ishrane. Bavili su se stočarstvom i u svojim katunima i bačijama, gde su preko leta boravili isterujući ovce na ispašu, spremali kvalitetan sir. I sa tim sirom – eto svetski poznate salate. U Rusiji je nazivaju bugarskom salatom, a Mediteranci joj dodaju i maslinke.

Svetlana Brnović Mitić,
istoričar umetnosti