Jedinstvena Evropa

Pored termina Evropska unija (EU), u javnim glasilima pojavio se i drugi, sličan termin: Jedinstvena Evropa (JE). U prošlosti, Evropa je više puta bila jedinstvena protiv Rusije, a i protiv Srbije, ali mnogi namerno govore da nije važna prošlost, nego budućnost.

Napoleon je ujedinio Evropu protiv Rusije, spalio je Moskvu, a završio kao pustinjak na pustom ostrvu Sv. Jelena. U Krimskom ratu (1853–1856), evropske Francuska, Engleska i Sardinija borile su se zajedno s Turskom protiv Rusije. Komandant francuske brigade bio je Žorž Dantes, koji je 1837. godine ubio ruskog pesnika Puškina, zbog čega su ga proterali iz Rusije. Uz pomoć evropskog oružja, Poljska je napala SSSR odmah nakon njegovog stvaranja, kao i Finska 1939. godine, a kada su obe poražene, onda su nastupile evropske kritike i laži o Rusiji, odnosno o SSSR-u.

U Prvom svetskom ratu Austrougarska i Nemačka napale su Srbiju i Rusiju i to je bio kraj njihovog carstva.

U Drugom svetskom ratu Hitler je s vojskama mnogih evropskih država („Jedinstvena Evropa”) napao i rasparčao Srbiju, nacisti su ušli u SSSR pevajući genocidnu koračnicu „Rus mora da umre...” i došli su do Moskve, a 1945. Hitler je završio u bunkeru, ispod zemlje. NATO s Turskom protiv Rusije, to je novi Krimski rat. Prošlost treba znati i ne zaboravljati, jer se ponavlja.

Sada „civilizovani” Zapad malo priča o ljudskim pravima Srba na Kosmetu i Rusa u Ukrajini i baltičkim državama. U Prvom svetskom ratu bilo je oko 15 miliona mrtvih, u Drugom svetskom ratu više od 100 miliona, pa zapadnjaci misle da će u ovom bliskom, sadašnjem, nastradati samo Rusi i Srbi, a zaboravljaju na moguće, nove (evropske) Hirošime. Kad su ubijani civili u Srbiji 1999. godine, to je za Zapad bila „kolateralna šteta”; kad ginu Rusi u Donbasu, o tome se ćuti, a kad ginu strani plaćenici u Ukrajini, to je za Zapad nehumano. Mnogi hoće da se zaborave sankcije Srbiji i vojni napad 1999. godine.

Protekle ratne odštete Srbiji mnogi nisu ni platili, a sadašnju „pomoć” u oružju Ukrajinci će decenijama otplaćivati, jer danas niko ništa ne poklanja, nego naplaćuje u raznim oblicima.

Zapadnobalkanci ne treba da su iznenađeni stavom EU. Jedan evropski političar je izjavio da će Srbija biti primljena u EU 2033. godine. Lakše je iz Ukrajine, Moldavije, Finske i Švedske napasti Rusiju. Ima i smešnih odluka (sankcija): EU neće rusku naftu, a Amerikanci je kupuju.

Pogibija pravoslavnih Slovena bila je evidentna u 20, a nastavlja se i u 21. veku i niko neće da kaže da su to verski ratovi. Pored vojnog, prešlo se i na sportski, bankarski, književni, kulturni rat. Kriv je sada i Dostojevski, kao i ruski sportisti, teniseri Rusije i Belorusije itd. Hitler je od muke napustio Olimpijski stadion u Berlinu kad je pobedio Džesi Ovens, čija je koža bila crna, ali ga nije sprečio da se takmiči.

Danas haos uvode oni koji najviše pričaju o ljudskim pravima i pravdi. Sada „Jedinstvena Evropa” treba da kupuje američko oružje, Amerikanci će dobijenim novcem kupovati ukrajinsku imovinu, a evropski teroristi imaće dovoljno oružja za buduće akcije po Evropi.

S razvojem civilizacije, razvijaju se ne samo pozitivni (korisni), nego i negativni efekti. Na primer, u Zvečanu su se oko šezdeset godina dobijali olovo, srebro i zlato ali je 2000. godine zabranjena proizvodnja ovih metala. Razvoj sopstvene privrede, sa sopstvenim rukovođenjem i sopstvenom kontrolom, jedini je put napretka svake države („Tuđa ruka svrab ne češe”). Prepuštanje razvoja nekom drugom ravno je privrednom samoubistvu.

Branislav Nikolić,
Novi Beograd