Konačno igra u kojoj se vidi smisao

Kad Natho izvodi penale golmani odu u jednu stranu, a lopta u drugu. Protiv Crvene zvezde nije bilo tako. Borjan je „pročitao” njegovu nameru, ali Partizanov fudbaler kao da je to predvideo. Umesto po zemlji podigao je loptu i doneo bod svom timu – 1:1 (0:1).

Ta pojedinost najslikovitije odražava Partizanovu igru u 168. „večitom derbiju”. Nije izvojevao preko potrebnu pobedu, pa je njegov najljući rival zadržao sedam bodova prednosti, ali se u igri „crno-belih” konačno video smisao.

Posle hodanja po mukama u Novom Sadu protiv Mladosti i u Kragujevcu protiv Radničkog, pa i na Malti protiv Spartansa, „crno-beli” su živnuli na igralištu. Imali su oni protiv prethodnih rivala inicijativu, ali tada im je ona bila prepuštena. Prekjuče su morali da je osvoje.

Početak to nije nagoveštavao. Igralo se, uglavnom, na Partizanovoj polovini, a njegovi igrači, kad bi došli do lopte, nisu je zadržavali, nego su je slali što dalje iz svoje opasne zone. Izbegavanje rizika, s obzirom na sveže opekotine, sasvim je razumljivo. Plan nije poremetio ni vrlo lep pogodak Crvene zvezde. Izgleda da je Petrić računao s tim da će „crveno-beli” da ostanu bez daha kao što je bilo nedavno protiv Makabija iz Haife u kvalifikacijama za Ligu šampiona.

Traore i Belić su uneli žustrinu u igru Partizana čime su smanjeni previdi u poslednjoj liniji odbrane. Popović je uradio sve što je trebalo, a Bukarijev šut je bilo nemoguće da se ukroti. Doduše, kad bi svi u odbrani odradili idealno, pogodaka, verovatno, nikada ne bi ni bilo. Tako je i u ovom slučaju. Posle kornera je lopta glavom izbačena pravo ispred, na ivicu šesnaesterca, umesto levo ili desno odakle je neizvodljiv šut na gol. Ako nije bilo namerno, onda je to oslobađajuća okolnost.

Gomes, koji je potrčao da spreči šut, usporio je i okrenuo leđa kad je Bukari opalio. On je napadač, pa zbog toga što se nije isprečio pred loptu može i da mu se progleda kroz prste. Nevolja je što se tako uklanjaju i oni iz odbrane (kao Dragović kod prvog gola Izraelaca u Beogradu) bojeći se da ne nastradaju od lopte. A nekada su fudbalski učitelji učili decu da boli kad lopta pogodi igrača, a ne kad igrač udari nju.

Najjači utisak je ostavio Dijabate. Bio je vrlo prodoran, pa je najveća opasnost Crvenoj zvezdi pretila s Partizanove desnog krila, gde je vrlo agilan bio i Živković. Urošević, kapiten odnedavno, nije toliko izletao na protivničku polovinu, što je, verovatno, bio deo plana, jer je tamo patrolirao brzi Bukari.

Vujačić i Marković su u nekim trenucima mogli bolje da procene svoje mogućnosti, odnosno situaciju, ali su, sve u svemu, dobro obavili svoj posao, jer Zvezdini napadači i nisu došli do izražaja. Nisu ni Partizanovi. Penal je nepromišljeno načinjen, jer je iza Živkovića bio pun kazneni prostor. Doduše, Gomes je imao veliku priliku, ali ta stoprocentna šansa je „poklon” Sanoga. Razume se, time nipošto ne treba da se umanjuje zasluga najboljeg Partizanovog strelca što se našao tamo gde treba, međutim, nije mu se posrećilo da konačno zatrese Zvezdinu mrežu. Iskosa je šutirao po zemlji, čime je suzio metu u koju gađa. Da je ciljao iznad Borjana imao bi veće izglede da donese dragocenu pobedu svom timu.

Nije se proslavio ni Katai, junak Zvezdine pobede u finalu Kupa Srbije ove godine, ali to ne znači da je u ovom „večitom derbiju” živeo od stare slave. Opet je imao slične prilike kao tada da bude dvostruki strelac. Ali, prvi put njegov udarac nije bio precizan, dok ga je drugi put stigao Traore kada se činilo da „crno-belima” nema spasa.

Partizanov vezni red, u saradnji s ostalim linijama, stvorio je nekoliko akcija, koje su nagoveštavale da iz njih može više da ispadne. Međutim, ili je dodavanje bilo pogrešno ili onaj kome je lopta bila namenjena nije bio na pravom mestu. Tu mora da se bude prisebniji. Svoj dan, uključujući i one koji su ušli sa klupe, nije imao samo Menig. I to ne zato što se nije trudio.

Petrić je protiv Zvezde položio ispit. Toliko je preobrazio tim u koji je iščezavalo poverenje da „crno-beli” čak i imaju za čim da žale. Taj pristup će trebati u Uefinoj Ligi konferencija, ali u domaćim prilikama moraće da nađe način za sasvim drugačiji put do cilja.

Izuzev Crvene zvezde svi ostali u našoj ligi igraju zatvoreno protiv Partizana i uzdaju se u protivnapad. Sa komšijama se igralo po celom terenu i prilično dinamično. Protiv ostalih se sve odvija na sredini, pred zbijenim protivničkim redovima, i sporo, bez ideje kako da se izvrši proboj.

Partizan nije popravio svoj položaj u borbi za prvaka, ali valjda jeste svoju veru u sopstvene mogućnosti, pa bi to trebalo da potvrdi na narednim iskušenjima, a ona su prilično zbijena. Međutim, protiv Zvezde je pokazao da može da nadvlada i umor, jer se smatralo da je zbog dana duže za odmor ona i po tome u prednosti. Za igrače iz Humske bi trebalo da bude dodatna doza samopouzdanja i to što su se posle primljenog gola, kada se činilo da je Zvezda počela da steže omču oko njihovog vrata, probili iz obruča. Preokret nisu doveli do kraja, ali retko se dešava da Partizan izbegne najgore kad Zvezda stekne prednost.