Klonirano pet pitbul terijera

Gubitak Bugera, pitbul terijera, bio je više nego što je Amerikanka Bernan Mekini mogla da podnese. Sada je srećna, „lakša” za 50.000 dolara i bez svoje kuće, ali je zato vlasnik pet kloniranih Bugerovih štenaca.

Bernan Mekini (57) kaže da joj je njen voljeni pitbul Buger spasio život kada ju je odbranio od mastifa, tri puta većeg od njega, a onda naučio da gura njena kolica dok se oporavljala od zadobijenih teških povreda ruke i noge i oštećenja nerava.

Buger je uginuo 2006, ali se sada vratio – u obliku pet malih klonova oštenjenih prošle nedelje zahvaljujući južnokorejskoj kompaniji, javile su agencije i objavili svetski listovi.

Pet klonova napravila je seulska laboratorija RNL Bio u saradnji sa timom naučnika sa Seulskog nacionalnog univerziteta koji su 2005. stvorili prvog kloniranog psa na svetu, mužjaka avganistanskog hrta po imenu Snupi (štene Seulskog nacionalnog univerziteta, odnosno, Seoul National University Puppy – Snuppy).

Na čelu ovog tima nalazi se Li Bjeong Čun, nekadašnji kolega osramoćenog naučnika Hvang Vu Suka čija su se tobožnja otkrića u istraživanju stem ćelija 

pokazala kao prevara. Nezavisne analize, međutim, pokazale su da je kloniranje psa, koje je obavio ovaj tim, bilo istinsko.

Otada je Lijev tim klonirao oko 30 pasa i pet vukova, ali Bugerovi klonovi, za koje je Mekinijeva platila 50.000 dolara, predstavljaju prvo uspešno komercijalno kloniranje jednog psa.

Ova procedura, koja košta i do 150.000 dolara, izazvala je kritike grupa za zaštitu životinja koje se protive kloniranju kućnih ljubimaca tvrdeći da ono može da dovede do rađanja nakaznih mladunaca. Ove grupe takođe upozoravaju da je ovde reč o eksploataciji surogat majki i donatora jajašaca, kao i da se plasiraju neosnovane tvrdnje da je nova životinja identična kopija originala.

„Ovaj slučaj skopčan je sa brigom za dobrobit životinja, a što je najvažnije, on ne vraća ono naše voljeno biće”, kaže Martin Stivens, potpredsednik za pitanja istraživanja životinja u Humanom udruženju Sjedinjenih Država sa sedištem u Vašingtonu.

„Ne garantuje DNK mrtve životinje da će potomci biti identični uginuloj. Za stvaranje životinje potrebno je više od gena”, tvrdi Stivens, koji je biolog.

U prilog svom neslaganju Stivens navodi i to da su stotine pasa i mačaka podvrgnute invazivnoj proceduri zbog uzimanja jajašaca i stvaranja surogata. Na osnovu izveštaja koji je u maju objavilo Humano udruženje 3.656 kloniranih embriona, 310 donatora jajašaca i 214 surogata korišćeno je da bi se dobilo samo pet kloniranih pasa i 11 kloniranih mačaka koji su uspeli da prežive samo 30 dana po rođenju.

Stivens dodaje da u SAD postoje milioni pasa i mačaka beskućnika koji čekaju da ih neko usvoji.

Mekinijeva, pisac scenarija i nekadašnji predavač drame na američkim univerzitetima, stupila je u kontakt sa Lijem pošto joj je pas uginuo od raka u aprilu 2006.

Korejski naučnik je u martu ove godine u Seul preneo ćelije psa koje su ranije bile uzete i zamrznute u jednom američkom institutu. S obzirom na to da su dugo bile zamrznute, ćelije su bile u lošem stanju, ali je kloniranje uspešno obavljeno zahvaljujući „naučnoj tehnologiji koja je umnogome napredovala od vremena kada smo klonirali Snupija”, kaže Li i dodaje da nema sumnje da su stvoreni stvarni Bugerovi klonovi, sa identičnim belim mrljama ispod vrata.

Mekinijeva kaže da je klonove nazvala Buger Mekini, Buger Li, Buger Ra, Buger Hong i Buger Park, po sebi i južnokorejskim naučnicima koji su njen san pretvorili u stvarnost. Odučila je da tri šteneta ponese sa sobom u Kaliforniju, gde ima još pet pasa i tri konja. Preostala dva namerava da pokloni kako bi bili obučeni kao službeni psi za pomoć hendikepiranima ili starim osobama.

Južnokorejska laboratorija naplaćuje i do 150.000 za kloniranje pasa, ali je Mekinijeva platila samo trećinu ove sume jer je bila prvi poručilac i napravila im reklamu, kaže Ra Džeong Čan koji se nalazi na čelu kompanije. Firma planira, kako kaže, da klonira oko 300 pasa godišnje, ali je zainteresovana i za dupliranje kamila za mušterije sa Bliskog istoka.

Kloniranje Bugera predstavlja ostvarenje komercijalnog sna koji je počeo pre više od deset godina. Kada su 1997. škotski naučnici klonirali ovcu Doli, laboratorije za biotehnologiju širom sveta počele su da istražuju koje bi to druge životinje mogle da se reprodukuju. Sa jednim brojem vrsta sve je išlo glatko, ali su psi predstavljali posebnu prepreku zbog svog nepredvidivog ciklusa ovulacije i problema da se izvadi zrelo jajašce.

I pored toga, na radost Južnokorejaca, seulska laboratorija nastavila je posle Snupijevog rođenja besplatno i uspešno da klonira i druge pse. Tako su tokom nekoliko prethodnih meseci na svet došli klonovi najboljih policijskih pasa tragača koji su već uključeni u obuku za službene pse južnokorejske carinske službe.