Burno negodovanje Roma zbog Cigančeta u lektiri

Da je „obrazovni sistem Republike Srbije pokazao društvenu neodgovornost prema romskoj zajednici time što je u obrazovnim ustanovama dozvolio da se u planu i programu nalazi sadržaj koji koristi pogrdan naziv za Rome” – oštra je kritika upućena prosveti u jučerašnjem saopštenju za javnost pokreta Opre Roma Srbije. U dopisu pod naslovom „Ministarstvo prosvete Republike Srbije i izdavačka kuća ’Klet’ uče decu rasizmu u trećem razredu osnovne škole” navodi se da u lektiri „Narodne umotvorine lake za đake trećake” izdavačke kuće „Klet” pod pokroviteljstvom Ministarstva prosvete u 2022. godini deca čitaju: „Pitalo Ciganče majku: – Koji je dan najdulji u godini? – Oni kad se čeka večera bez ručka.” Zatim se konstatuje da je to za Srbiju „tragično iz više razloga, a pre svega zbog nepoštovanja prava nacionalne manjine jer naziv Rom je usvojen 1971. godine, a Romi su zvanično u Srbiji od 2002. nacionalna manjina”.

– Zašto se u udžbenicima i dalje nazivamo Ciganima? Ovakvo podsticanje stereotipa i diskriminacije deci od devet godina je pokazatelj mnogo ozbiljnijeg problema. Etnička pristrasnost u udžbenicima i nastavnim planovima i programima protiv Roma je sistemski problem. Država odobrava udžbenike koji se koriste u obrazovnom sistemu. Iako izdavači tvrde da su multikulturalni i da poštuju različitost svih ljudi, nijedan od udžbenika ne istražuje ili uči o rasizmu protiv Roma u istoriji Srbije. Nastavni planovi i programi često pristupaju temama o Romima na nepotpun i obmanjujući način, najčešće podstičući negativan narativ i posebno opravdavajući obespravljenost Roma... – deo je saopštenja Opre Roma Srbija.

Ovaj pokret, takođe, tvrdi i da „često nastavnici u učionicama umanjuju ili previđaju rasizam protiv Roma, mnogi čak i podstiču rasizam protiv Roma”. „To povećava etničku distancu i stigmu što onemogućava ozdravljenje srpskog društva od istorije rasizma prema Romima.” Opre Roma Srbija najavljuje i da će uputiti pritužbu povereniku za zaštitu ravnopravnosti protiv Ministarstva prosvete i IK „Klet” zbog diskriminacije sa zahtevom „da se ovakav sadržaj ukloni iz školskih programa”.

Konkretno u školskom Programu nastave i učenja za treći razred osnovnog obrazovanja i vaspitanja na listi preporučenih sadržaja lektire nema dela „Narodne umotvorine lake za đake trećake”. U tom dokumentu na oko 130 strana, ko je pažljivo tragao, našao je reč „Romi” samo na dva mesta, i to kao primer za stereotipe i predrasude – uprošćeno, pojednostavljeno, generalizovano i najčešće netačno prikazivanje nekoga.

– Ne može se reći, kao što Opre Roma Srbija tvrdi, da „nastavni planovi i programi često pristupaju temama o Romima na nepotpun i obmanjujući način, najčešće podstičući negativan narativ i posebno opravdavajući obespravljenost Roma”, već naprotiv – da se u njima ističe da su stereotipi i predrasude osnov za diskriminaciju. Pa tako, na primer, u planu i programu za treći razred piše: „Mnogi su primeri gde se diskriminacija po različitom osnovu može dovesti u vezu s predrasudama i stereotipima, ali je na ovom uzrastu najpogodnije o tome govoriti na primeru dečaka i devojčica, muških i ženskih poslova, odnosa prema Romima, deci koja pohađaju školu po individualnom obrazovnom planu ili imaju bilo koju smetnju u razvoju” – objašnjava za naš list Zlatko Grušanović, direktor Zavoda za unapređivanje obrazovanja i vaspitanja (ZUOV).

On napominje da lektire ne odobrava Ministarstvo prosvete, a ni ZUOV, koji piše predloge planova i programa i ishode, ono što učenik treba da zna, ume i razume na kraju svakog razreda.

– U ovom slučaju za treći razred osnovne škole ishod je prepoznavanje narodnih formi, a izdavači pripremaju lektiru, to jest sadržaje koje nastavnik bira i uz pomoć kojih stiže do planom i programom predviđenih ishoda. Smatramo da autentični prikaz neke narodne umotvorine, a mnoge su stare i preko 500 godina, zahteva dodatno pojašnjenje učitelja i nastavnika tokom obrade teksta iz lektire koja je samo jedno od nastavnih sredstava. Naravno da Nacionalni savet romske nacionalne manjine uvek može da se obrati i direktno izdavaču sa sugestijom da se ispravi sadržaj lektire koji smatraju spornim – ukazuje Grušanović.

Dr Ana Vukmanović, urednica za srpski jezik i književnost u IK „Klet”, potvrđuje za „Politiku” da se u lektiri za treći razred osnovne škole „Narodne umotvorine lake za đake trećake” autorke Nataše Stanković Šošo nalazi pitalica: „Pitalo Ciganče majku: – Koji je dan najdulji u godini? – Oni kad se čeka večera bez ručka.” Ona napominje da im je žao što je ovaj izbor povredio osećanja romske nacionalne zajednice i uverava da nisu imali takvu nameru.

– Naime, romsko dete se u ovoj pitalici ne pominje u negativnom kontekstu. Naprotiv, reč Ciganče je hipokoristik, reč od milja, čime se ističe pozitivan emotivni stav prema onome na koga se reč odnosi. Takođe, pitalicom se skreće pažnja na važan društveni problem siromaštva, pa se učenici u razgovoru mogu podstaći da razmišljaju o teškom socijalnom položaju Roma – kako nekad, tako i danas. Treba primetiti da se problem siromaštva ne sagledava samo iz perspektive Roma. U našem izboru našla se i pitalica: „Pitao beg raju: – Ma kako možeš tako slatko suha hljeba jesti? – Ogladni ovako kao ja, pa ćeš i ti za me dva.” Ovime se učenicima omogućava da promišljaju o problemu siromaštva iz različitih pozicija, što mislimo da je važno s obzirom na značaj ovog problema u savremenom društvu, kao i na njegovu složenost – razjašnjava Vukomanovićeva. Budući da tekst „sporne” narodne pitalice nisu mogli da menjaju, nameće se zaključak da je trebalo da je izostavimo.

– Mi, naprotiv, mislimo da je važno govoriti o problemu siromaštva i da se ovom pitalicom ni na koji način ne iskazuje negativan odnos prema Romima, već se skreće pažnja na njihov težak položaj. U narodnoj književnosti uobičajen je naziv Ciganin, budući da je reč o tekstovima nastalim u ranijim vremenima. U vremenima nastanka ove pitalice ovaj naziv nije imao pejorativni karakter, o čemu svedoči i upotreba hipokoristika. Budući da se u narodnoj književnosti često pojavljuju tipski likovi, nije neobično da se kao siromašan čovek pojavljuje Rom, budući da se time oslikava društvena stvarnost vremena kada su dela usmene književnosti nastajala. Još jednom, ističemo žaljenje što smo povredili osećanja romske nacionalne zajednice i verujemo da je Ciganče iz pitalice našlo put do srca trećaka i da je pomoglo da razviju osećanje empatije, kao i da razumeju problem siromaštva – zaključuje Ana Vukmanović.

Ministarstvo prosvete ne podstiče rasizam

Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja ne podstiče rasizam, niti pokazuje neodgovornost prema bilo kome, a posebno ne prema pripadnicima romske zajednice, kako to navodi pokret Opre Roma Srbija, naglasili su za „Politiku” iz prosvetnog vrha. Što se tiče lektire za treći razred u kojoj se po mišljenju ove organizacije nalazi sporni sadržaj, ističu da resorno ministarstvo ne propisuje niti odobrava sadržaj lektira.

– Kao i do sada nastavljamo s primenom niza mera podrške pripadnicima romske nacionalnosti, kao što su afirmativni upis u predškolske ustanove i osnove škole bez dokumenata. Takođe, sprovodimo mere afirmativne akcije upisa u srednje škole, kao i stipendiranje i mentorsku podršku. Sa Zavodom za vrednovanje kvaliteta obrazovanja i vaspitanja kreirano je Uputstvo za sprečavanje ranog napuštanja obrazovanja sa preporukama i predlozima mera za prevenciju osipanja. Učenici romske nacionalnosti imaju i mogućnost da pohađaju izborni program – romski jezik sa elementima nacionalne kulture – navode iz prosvetnog vrha.