Kurti na mukama zbog disklajmera

Nije teško pretpostaviti šta bi se ovih dana dešavalo na Kosovu i Metohiji da se, umesto na čelu vlade, Albin Kurti nalazi u redovima opozicije. Verovatno bi on i radikalni aktivisti njegovog Samoopredeljenja prvo nasrnuli na disklajmere postavljene na prelazima kao deo dogovora s Beogradom, u kojima se naglašava da omogućavanje korišćenja ličnih dokumenata koje izdaje Priština ne znači priznavanje jednostrano proglašene nezavisnosti Kosova i insistira se na Rezoluciji 1244. Potom bi „stradala” sedišta institucija u Prištini zato što su njihovi predstavnici pristali na dogovor o odustajanju od ulazno-izlaznih dokumenata umesto ličnih karata koje izdaje Srbija.

Da li je pre samo nekoliko godina neko mogao da zamisli kako Kurti, koji je zbog dijaloga svojevremeno aktivirao suzavac u skupštini, sada slavi „pobede” izvojevane u Briselu? Ili kako se žestoko obračunava sa sindikatima i da ga u tome podržava imam, a „njegovi” levičari nazivaju izdajnikom? Danas istraživanja javnog mnjenja na KiM pokazuju da je ovakva Kurtijeva „transformacija” razočarala mnoge Albance, uprkos tome što se i dalje trudi da pokaže da nije odustao od ekstremizma. S druge strane, rejting mu opada i na pojedinim međunarodnim adresama, budući da ne odustaje od svojih radikalnih postupaka prema Srbima, upada na sever, kršenja ranijih sporazuma i pretnji da će destabilizovati situaciju.

Podršku ekstremnih albanskih krugova Kurti pokušava da sačuva i time što svakodnevno govori o tome da neće odustati od ukidanja srpskih registarskih tablica na KiM, pre svega onih sa oznakama KM (Kosovska Mitrovica), čime bi se obračunao sa severom. To bi moglo da se protumači kao pokušaj da se skrene pažnja sa sve glasnijih poziva da podnese ostavku, što zahteva deo opozicije u Prištini. Da se na kosovskoj političkoj sceni nešto „kuva”, nazire se u rečima bivše poslanice Demokratskog saveza Kosova Alme Lame.

Ona je rekla da opozicija u ovom trenutku nije zainteresovana da izađe na izbore, koji se inače sve češće pominju kao opcija, ali da je to deo strategije. Demokratski savez Kosova i Demokratska partija Kosova, kako je navela, imaju nove lidere koji još treba da utvrde svoje pozicije unutar partija. Istakla je da vodeće opozicione partije čekaju da vide šta će Kurti uraditi u dijalogu s Beogradom, podsećajući da je on bio najveći protivnik pregovora u Briselu. Objasnila je da opozicija ne želi da uzme „taj vruć krompir u svoje ruke”. Poslednji razlog je verovatno i ključan.

Iz DSK čuju se i glasovi koji uveravaju da Kurtijeva vlada pada na jesen. Tokom nedavne posete Prištini specijalni izaslanik EU za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak i izaslanik američke administracije za zapadni Balkan Gabrijel Eskobar sastali su se i sa predstavnicima opozicije, odnosno liderima Demokratskog saveza Kosova, Demokratske partije Kosova i Alijanse za budućnost Kosova. Komentarišući ovaj sastanak, Kurti je izjavio da opoziciju nije sreo otkako je skupština na odmoru, da mu nedostaje i da vidi da nedostaje i Gabrijelu Eskobaru. Ova izjava je u delu albanske javnosti protumačena kao „vrlo dvosmislena”.

Kurti je nakon toga pozvao lidere ove tri opozicione stranke na sastanak kako bi ih informisao o detaljima sastanka u Briselu. Njegovom pozivu su se odazvali predsednik DSK Ljumir Abdidžiku i predsednik ABK Ramuš Haradinaj. Iz DPK su odbili poziv. Spekulisalo se da se na sastanku razgovaralo o izborima i široj koaliciji. A potpredsednica DPK i bivša ambasadorka Prištine u SAD Vljora Čitaku, govoreći o Kurtijevom pozivu, rekla je da nema svrhe ići na sastanak na kome će se razgovarati o sporazumu koji je pre deceniju potpisao Hašim Tači. Navela je i da DPK ne želi da reciklira opozicioni model Kurtijevog Samoopredeljenja. Ona je među prvima na kosovskoj političkoj sceni ukazala na Kurtijev nedosledan odnos prema dijalogu. Kada je krajem juna potpisan sporazum o energetici, što je on pozdravio, nazvala ga je „beležnikom preliminarnih sporazuma” i ocenila da je svojim glasačima ostao dužan objašnjenje: da li je pogrešio tada ili sada.

Međutim, ni Kurti ne sedi skrštenih ruku. Dok se unutar njegovog pokreta Samoopredeljenje nižu optužbe na njegov račun zbog nedoslednosti prema dijalogu, on je posredstvom pojedinih medija pokušao da sporazum, postignut 27. avgusta u Briselu, predstavi kao svoju „veliku pobedu”. „Kurti dobio bitku reciprociteta”, „Opozicioni kameleoni na kolenima pred sultanom Kurtijem”, samo su neki od naslova koji su poslednjih dana preplavili medije na albanskom jeziku. Ovakvi bučni napisi, kako se zaoštrava i energetska kriza na KiM, ali i štrajk prosvetnih radnika, teško da će moći da skrenu pažnju građana sa, za Kurtija nerešivih, socijalno-ekonomskih pitanja.