Tračak nade pred krajnjom samoćom

79. VENECIJA

Venecija, Lido – Filmska dela o razdvajanju ljudi, patnji i nedaćama ovog sveta, koja u sebi naglašavaju saradnju i zajedništvo pričajući o društvu, ličnim dramama i fantazijama inspirisanim stvarnošću, uz preispitivanje političkih pitanja iz prošlosti koja se reflektuje na današnjicu, čine po izboru tima programske čelnice Đaje Fuler okosnicu ovogodišnjih 19. „Dana autora” – od zvanične Mostre potpuno nezavisne programske celine.

Takmičarski deo ovog programa čini 10 premijernih filmova, a francuska rediteljka Selin Skjama zajedno sa 27 mladih članova žirija doneće odluku o nagradi najboljem reditelju u iznosu od 20.000 evra.

„Dane autora” svečano je, van konkurencije, otvorio dokumentarni film „Marš na Rim” irskog reditelja Marka Kuzensa, u kojem on istražuje korene fašizma i fašističke propagande kroz analizu filmova, fotografija i ostalih dokumenata nađenih u italijanskim arhivima od kasnog oktobra 1922. godine i dolaska Benita Musolinija na vlast pa do današnjih dana. Reč je o vrhunski urađenom dokumentarcu koji će imati dobar odjek i uzbudljiv festivalski život širom sveta.

Među glavnim takmičarima izdvajaju se kineski film „Kamenovanje” autorskog para Ji Huang (ovo je treći film iz njene feminističke trilogije) i Riudžija Otsuke (inače japanski snimatelj i rediteljkin suprug bavi se životima mladih u Kini). Njihov je fokus sada na godinu dana u životu mlade devojke Lin – studentkinje koledža za edukaciju stjuardesa, koja otkriva da je sa svojim momkom ostala trudna. Filmska priča Huangove i Otsuke je veoma privlačna, humana, ali beskompromisna u kritici moderne kineske društvene strukture koja ima tako malo opcija za žene i devojke kojima je potrebna podrška i nega. Lin ne želi da abortira, ali i ne želi da zadrži dete o kojem bi tako malo mogla da se brine zbog ambicija da nastavi školovanje i stvori sebi bolji život. Plan da ustupi dete drugom pun je ćorsokaka, baš kao što je u vreme pandemije (kada je film i sniman) život u modernoj Kini dodatno zakomplikovan.

I marokanski melodramsko neorealistički film „Prokleti ne plaču” Fizala Bulife posmatra efekte ekonomskog i porodičnog ugnjetavanja u socijalno raslojenom društvu. Sve to autor slika kroz nesvakidašnju priču o odnosu majke i sina s margina društva, koje se takođe ubrzano modernizuje ne napuštajući okove tradicije i predrasuda. Majka Fatima-Zahra je napustila selo da bi u gradu postala neko i nešto, ali je završila praveći stalno nevolje i skandale i sebi i sinu tinejdžeru Selimu. Dečak je uz nju odrastao s lažima, bespogovorno je voleći i verujući joj. Kada saznaje da je začet silovanjem majke, Selim pokušava da se otrgne i osamostali, ali sve to ima ponekad i veliku cenu i često gura krhki odnos majke i sina na ivicu sloma. Uzbudljiv i zanimljiv film u kojem je marokanska glumica Ajša Tebe u ulozi majke-vrtirepke za dugo, dugo pamćenje i veliko poštovanje.

I libanski film „Prljavo, teško, opasno” Visama Čarafa zadire u ugnjetavajuću, kontradiktornu i beznadežnu sadašnjost kroz priču o ljubavi između mlade negovateljice iz Etiopije i izbeglice iz Sirije koji žive u Bejrutu dok je Liban na ivici i političkog i ekonomskog kolapsa. Krhka nada u budućnost prisutna je i u kanadskom debitantskom filmu „Devojka”, koji se kreće između stvarnosti i mašte dok se lirski prikazuje traumatska tranzicija tri tinejdžera u život odraslih. Tematski je sličan i portugalski film „Vuk i pas” Klaudije Varežao, u kojem portretiše grupu tinejdžera u pokušaju da prkose moralnom poretku društva i „neprijateljskom” svetu odraslih i homofobičnih.

Među takmičarima je i britanski film „Plava Džin” Džordžije Oukli (vodi nas u vreme Margaret Tačer i uranja u pitanja tadašnje homofobije), alžirski „Poslednja kraljica” Adile Bendimerad i Demijena Unurija (epska priča iz 16. veka o poslednjoj kraljici Alžira), mistični italijanski film „Otac Pio”, u kojem američki reditelj Ejbel Ferara kazuje o masakru u San Đovani Rotondu u oktobru 1920. koji su počinili nadolazeći fašisti nad „crvenima” iz tog mesta, film „Bentu” italijanskog autora Salvatorea Mereua, u kojem se metaforički govori o vetru i žitu na Sardiniji 1950. godine kao o večnoj bitki između čoveka i prirode i postapokaliptički češki film „Obični neuspesi” Kristine Grošan, u kojem junaci traže saveznike u nesreći...

Među specijalnim događajima u okviru „Dana autora” veliku pažnju na sebe skreće iranski dokumentarac „Sam” Džafara Nadžafija, koji prati jednog dečaka iz dalekog planinskog stočarskog sela što na svojim malenim leđima nosi sav teret uloge jedine muške glave u porodici, žestoko se suprotstavljajući seoskim plemenskim starešinama u nameri da se udajom njegovih dvanaestogodišnjih sestara bliznakinja ispoštuje tradicija ovog mesta...

Za samo zatvaranje programa „Dani autora”, van konkurencije, biće prikazan film „Slušalac”, koji kao reditelj potpisuje kultni američki glumac Stiv Bušemi. Reč je o kamernom filmu s jednim glumcem. Tačnije, glumicom Tesom Tompson, koja tumači lik volonterke u noćnoj smeni na liniji za pomoć ljudima u nevolji. Samo Tesa i samo glasovi ljudi s druge strane telefonske linije koji govore o čitavoj skali problema u savremenoj Americi koje junakinja filma, naravno, ne može da reši, ali može svojim umirujućim glasom da ih bar na tren uveri da će sve na kraju biti dobro. Tračak nade pred krajnjom samoćom.