​Inflacija sve više pritiska Poljake

Specijalno za „Politiku”

Varšava – Inflacija u Poljskoj je tokom avgusta nastavila da raste i prvi put nakon 1997. prešla je 16 odsto. Opozicioni mediji ukazuju da je za većinu građana ovo potencijalno opasna ekonomska situacija u kojoj stvari izmiču kontroli. S druge strane, državni funkcioneri iz stranke Pravo i pravda (PiS) uveravaju stanovništvo da vladine mere ekonomske stabilizacije daju rezultate, dok guverner narodne banke Poljske (NBP) Adam Glapinjski optimistično najavljuje skori pad inflacije, koja je od početka ove godine više nego udvostručena.

Glavni ekonomski analitičar predstavništva Sitibanke u Poljskoj, Pjotr Kališ, ukazuje da se već godinu dana vidi ubrzanje tempa inflacije. Po ovom finansijskog stručnjaku, „naftni šok” kao posledica rata u Ukrajini imao je efekat u prvom inflatornom talasu, ali da su sada na tržištu roba, usluga i kapitala prisutni i drugi faktori, jer kompanije podižu cene proizvoda suočene sa sve većim troškovima energije i osnovnih sirovina. Kališ smatra da će Poljska morati da se suočava s inflacijom duže nego što je planirano i očekuje njen dalji rast u visini od 20 odsto do kraja godine. Tačna stopa inflacije, smatra ovaj analitičar, u velikoj meri zavisi od vladinih odluka o ekonomskim stabilizacionim paketima za privredu i stanovništvo, pre svega, oko isporuka struje i gasa.

Vlada Poljske predstavila je nacrt budžeta za 2023. sa značajnim povećanjem prihoda i rashoda, koji ekonomski analitičari uglavnom ocenjuju kao „inflatorni”. Tokom sledeće godine očekuje se pad inflacije na 10 odsto, ali će, po procenama Evropske komisije, Poljska i dalje biti „lider u inflaciji” u EU. Ono što ekonomske stručnjake u Poljskoj posebno zabrinjava jeste državni budžetski deficit, koji je zajedno s deficitima lokalnih samouprava planiran na preko četiri odsto ukupnog BDP-a. U odnosu na prošlu godinu, značajnije je uvećan deo budžeta za odbranu (sa 2,2 odsto na čak 3,1 odsto) usled nabavke modernog naoružanja za, kako navode u vladi, „bezbednost poljskih granica”.

Jedan od ključnih poslova vlade Poljske oko obuzdavanja daljih poskupljenja odnosi se na zamrzavanje cene gasa. Ministarka energetike Ana Moskva najavila je da će tokom 2023. tarife za gas biti na ovogodišnjem nivou, a subvencionisane cene gasa za domaćinstva trenutno su niže od tržišnih. Dobavljačima gasa razlika u ceni biće nadoknađena sredstvima energetskog giganta „Orlena”, u čijem sastavu će se uskoro naći i PGNiG, glavni gasni distributer u Poljskoj. Inače, značajno povećanje cene goriva nije obeshrabrilo vozače u Poljskoj, pa je ove godine potrošnja benzina i dizela veća nego 2019. godine, odnosno pre izbijanja pandemijske krize. Usled ekonomskih mera vlade, gorivo u Poljskoj je među najjeftnijim u EU, što je podstaklo „benzinski turizam” u zapadnim i južnim delovima zemlje i pozitivno uticalo na prihode u budžetu.

Pa ipak, bez obzira na državne subvencije, strukovna udruženja proizvođača nastoje da kroz povećanje cena proizvoda održavaju neometan promet roba. Pekari najavljuju novo poskupljenje hleba, namirnice koja je, inače, među prvima poskupela tokom aprila usled povećanja cena brašna i žita. Predsednik udruženja pekarskih zanatlija i vlasnik pekare u Poznanju, Stanislav Butka, ukazuje da postoji stalni problem s visokim cenama gasa i struje. Pored toga, napominje i da je, bez obzira na dobre mere vlade oko smanjenja cena žita, i dalje prisutan problem s proizvodnom cenom hleba usled nedostatka đubriva na tržištu.

Njegov kolega Jacek Gorecki, predsednik udruženja proizvođača pekarskih proizvoda, rekao je za Radio Zet da bi vlada trebalo da prizna pekarstvo kao zaštićenu industriju, odnosno da omogući posebne povlastice pekarima. U suprotnom, napominje Gorecki, ove jeseni će cena najkvalitetnijeg hleba u privatnim pekarama dostići vrednost od čak 30 zlota (preko šest evra) po vekni.

U najvećim trgovinskim lancima („Bjedronka”, „Kerfur”, „Ošan”, „Lidl”) u Varšavi od početka septembra kupcima se nudi široka paleta proizvoda po sniženim cenama. Međutim, mnogobrojni građani slabije platežne sposobnosti u vremenima inflacije uglavnom se ograničavaju na kupovinu poznatih namirnica. Agnješka Kublik, inače zaposlena u jednoj prodavnici tehničke robe, navodi da njena tročlana porodica ove godine za hranu troši gotovo 800 zlota (170 evra) više u odnosu na prethodnu i da su zbog toga redukovali kupovinu najkvalitetnijih namirnica i odustali od dostava brze hrane.

U prestonici Poljske, nakon dolaska velikog broja izbeglih iz Ukrajine i značajnih poskupljenja roba i usluga, porasle su i cene rentiranja soba i stanova, što najviše pogađa zaposlene, pridošle iz provincije. Nezadovoljstvo dela građana ekonomskom situacijom vidljivo je i u anketama javnog mnjenja, a poverenje građana u vlast PiS-a, godinu dana pred parlamentarne izbore, ima trend sporog, ali kontinuiranog pada.