U četiri oka sa Nenadom Đurovićem

Za posao sportskog komentatora neophodni su veliko znanje, brzina, ali i upućenost u dešavanja na međunarodnoj sceni, mnogo više u odnosu na prethodna vremena. Protekle decenije obeležila su neka velika komentatorska imena, ali u poslednje vreme stasavaju njihovi naslednici. Među njima je i Nenad Đurović, član sportske redakcije RTS-a. U razgovoru za „TV reviju” otkriva svoju biografiju koja nije najavljivala novinarstvo.

– Završio sam Visoku zdravstvenu školu strukovnih studija za fizioterapeuta, što je bio nastavak srednje Farmaceutsko-fizioterapeutske škole, ali i rezervna opcija. Moja glavna želja bili su gluma i FDU, ali mi tu nije zasijala srećna zvezda. Kao stalni zaposleni radnik na RTS-u završio sam Fakultet za sport „Union – Nikola Tesla”, odsek menadžment u sportu.

Pre početka rada u novinarstvu, imao je posebno iskustvo s televizijom.

– S obzirom na to da sam se kao dete i tinejdžer bavio glumom, učestvovao sam u mnogim projektima Dečjeg dramskog programa RTS-a, ali sam bio i član škole glume Vladimira Andrića u Dečjem kulturnom centru i član Dramske grupe RBGD koju je vodila Danica Marković – otkriva nam.

Pre punih devet godina otpočeo je rad na RTS-u. Novinarstvom počeo je da se bavi pošto je primljen na konkursu „100 mladih za 21. vek”. Prijavio se, odabrao poziciju sportskog novinara i nakon više krugova testiranja postao član Sportske redakcije RTS-a.

Uvek, u svom poslu, pruža prednost reprezentaciji ili drugom uspehu za Srbiju.

– Mnogi će reći da je fudbal uvek na prvom mestu, ali ako istovremeno Partizan uđe u Ligu konferencija i džudista Nemanja Majdov postane prvak Evrope, svakako prednost ide Majdovu. Đokovića da ne navodim, uvek je na prvom mestu u našim sportskim blokovima – potvrđuje ovu tezu.

Svi komentatori imaju svoje anegdote, kao i Nenad Đurović, posebno u vezi s hranom:

– Poslednjeg dana SP u Rusiji u fudbalu dvoje-troje kolega kupilo je zaista mnogo raznovrsnog roštilja, nekoliko kila, uz salate i pomfrit. Međutim, primetio sam dva parčeta pice. Kolega, realizator Geno Jurić dobacio je: „Evo, uzeo sam ti dve napolitane, ako slučajno ostaneš gladan”. Imam i lapsuse, skoro sam napravio jedan, prilično tragikomičan. Prenosio sam prvenstvo Srbije u basketu „3 na 3”. Komentarisao sam turnir sa Zlatibora, gde se u završnici našla ekipa koja se zove Danube. Grešku sam napravio u startu i u čitanju rekao sam da su Dangube. Tako sam celo polufinale govorio Dangube, ali brzo su me zvali da kažu da grešim.

Nenad je vodio i emisiju zabavnog tipa, „Leto u Srbiji” koja mu je donela puno pozitivnih komentara, kako gledalaca, tako i kolega.

– U početku mi se činilo da će angažovanje oko emisije „Leto u Srbiji” biti naporno. Ne radi se, pritom, samo o voditeljskom poslu. Bio sam zadužen za priloge i tako sam napravio za emisiju reportažu o Bešenovačkom jezeru. Kažu da je bilo dosta dobro. Čuo sam da su i gledaoci zvali da pitaju gde se ono nalazi i da im se dopala reportaža. Vođenje emisije je izazovno, zahteva dobru koncentraciju, ali čini mi se da je najvažnije prepustiti se i osloboditi svoj šarm.

Svoje slobodno vreme Nenad najčešće provodi baveći se upravo sportom.

– Upražnjavam fudbal s drugarima i kolegama, ali i trening u teretani i na otvorenom. Bez formalne skromnosti, ali zaista dosta vežbam i posvećen sam telu. Trudim se da radim na jezicima i čitam svetsku književnost. Trenutno mi je u rukama „Stepski vuk” Hermana Hesea. Čovek je pre sto godina pisao o užasu normiranog života i upravo mi se čini da nas potreba za životom prepunim normativa sprečava da kvalitetno provodimo slobodno vreme.

Nenad otkriva i da prednost, odnedavno, pruža srpskom turizmu.

– Doskoro sam smatrao da bez nekog morskog turizma nema pravog letovanja. Otkako je počela svetska pandemija, putovanja zabranjena i otežana, okrenuo sam se Srbiji. Parola „Moj je odmor, moja Srbija” postala je i moja parola. Ovog leta obišao sam zapad, jug i istok zemlje. Juna sam bio na Zlatiboru, posetio Taru i selo Trnava kod Užica gde kolega Bendić ima kuću. Zatim posetio kumove u mestu Bukovče blizu Negotina, gde je tromeđa Srbije, Rumunije i Bugarske. Organizovao sam vikend-putovanje i bio na Gori, video lepote Šar-planine i Prizrena. Na more nisam pomislio nijednom, pored svega što sam video – kaže nam za kraj ovog ćaskanja, novinar Nenad Đurović.Glosa:

Čini mi se da nas potreba za životom prepunim normativa sprečava da kvalitetno provodimo slobodno vreme