Kišnica više nigde nije bezbedna za piće

Možda pamtite da ste se u detinjstvu igrali na kiši i otvarali usta nagnute glave kako biste osetili svežinu kišnih kapi. To više nikako ne biste smeli da radite. Naime, kišnica koja se sakuplja tokom padavina i kasnije koristi kao voda za piće više nije bezbedna nigde na planeti. Ovo je zaključak studije naučnika, objavljene nedavno u časopisu „Environmental Science and Technology”.

Kišnica, vekovima upotrebljavana u periodima suše kao voda za piće, danas sadrži perfluoralkilne i polifluoroalkilne supstance (PFAS), plastične čestice koje se, s obzirom na decenijsku upotrebu plastike širom Zemlje, sada nalaze svuda oko nas. Hemikalije iz pomenutih supstanci omogućavaju plastici da bude otporna na razgradnju pri upotrebi ali i posle odlaganja na otpadima. Većina hemikalija iz grupe PFAS lako se prenosi i prelazi velike udaljenosti u odnosu na izvor ispuštanja, a zbog činjenice da se ne razgrađuju prozvane su i „večnim hemikalijama”, prenose svetski mediji. Nastaju isključivo u procesima koje sprovode ljudi, a najčešće se mogu naći u raznim bojama, premazima, proizvodima za zaštitu površina od prljavštine kao i sredstvima za poliranje.

Ove neuništive plastične čestice pronalaze se u podzemnim i površinskim vodama, na tlu i u vazduhu, a najnovije istraživanje naučnika sa univerziteta u Stokholmu pokazalo je da se opasne hemikalije mogu pronaći u kišnici i snegu svuda u svetu. Otkrivene su čak i u predelima koji su smatrani nezagađenim, poput planinskih vrhova u Tibetu i na zaleđenim prostranstvima Antarktika.

Pomenute hemikalije mogu biti uzročnici mnogih teških oboljenja, a u nedavno objavljenoj studiji izneti su podaci da se sve više nalaze u vodama i tlu širom planete. Zbog toga je zaključeno da kišnica više nigde u svetu nije bezbedna za piće, odnosno da njeno uzimanje kao vode za piće može ozbiljno da ugrozi zdravlje.

„Iako se u industrijski razvijenim zemljama kišnica ne pije često, mnogi ljudi širom sveta očekuju da ona bude sigurna za piće i da osigurava izvor pitke vode”, kaže vođa istraživanja Ijan Kuzins.

Studija je pokazala i da se nivo štetnih PFAS grupa u atmosferi ne smanjuje. One tamo ostaju i kruže prirodom, iz atmosfere dolaze u vodu i okeane, potom se preko aerosola vraćaju u atmosferu. Uklanjanje ovih jedinjenja iz prirodnog okruženja vrlo je skupo, a naučnici poručuju da bi taj trošak trebalo da snose oni koji su generisanjem tih hemikalija profitirali: tačnije proizvođači koji su ih i „pustili” u prirodu.