Putin čeka „generala zimu"

Rat u Ukrajini ušao je u novu fazu. Od prvog dana rata kada su ruski padobranci izvršili desant na aerodrom Gostomel, i kada je svet bio ubeđen da je pad Kijeva samo pitanje časa, šest meseci kasnije „specijalna vojna operacija” je stigla i do ukrajinske ofanzive.

Ovo je možda prvi put u istoriji da onaj koji napada najavljuje mesto i vreme ofanzive ali šest meseci konstantne borbe je sukobljene strane doveo do „pat pozicije”.  Rusi su stali u Donbasu a velika ukrajinska ofanziva kod Hersona je, po svemu sudeći, proizvod želja sponzora režima u Kijevu. Jer, ukrajinsku vojsku u životu održavaju isključivo milijarde dolara kojima Amerika i Engleska pokušavaju da oslabe Rusiju.

Kako za sada stvari stoje, zastoj u ratnim operacijama je Ukrajini doneo predah da konsoliduje linije kod Hersona i ojača odbranu položaja u Donbasu. Sa druge strane, Rusija koja je imala mesec dana da odmori i rotira trupe, na raspolaganju ima dva logična pravca napredovanja. Jedan je da od Hersona nastavi napredovanje ka Nikolajevu i Odesi, koja suštinski, više i nema toliki strateški značaj. Oružje u Ukrajinu ne stiže morem nego preko Poljske.

Možda najlogičniji pravac daljih ruskih operacija je smer u pravcu severa, između Zaporožja i Donjecka. Prodorom istočno od Zaporožja, ukrajinske trupe u Donbasu našle bi se u veoma teškom položaju, okružene sa tri strane. Ali, taj scenario bi obema stranama doneo velike gubitke u ljudstvu i opremi.

Zanimljivo je da se za razliku od većine zapadnih stratega koji nas ubeđuju da je kolaps Rusije neminovan, mogu se čuti mišljenja da je Putin namerno usporio tempo rat. Bilo bi logično da Moskva stremi što bržoj pobedi ali, stiče se utisak da Kremlj ima drugačije planove.

Vreme radi za Putina koji očigledno čeka povoljan trenutak  da Evropu podseti na to od koga zavisi energetska stabilnost kontinenta. U tome će mu  pomoći najbolji ruski vojskovođa - „general zima”.  On je pobedio Napoleona i Hitlera, a ovog puta bi Kremlju mogao da pomogne tako što će primorati evropsku političku elitu da razmisli koliku cenu je spremna da plati za opstanak Ukrajine. Ako Rusija prekine dotok gasa,  neće biti grejanja za sve u Evropi, neće biti struje za proizvodne pogone. Ko će tada kupovati nemačke automobile, putovati na skijanje u Austriju i Italiju... Zapad je navikao na visoke standarde i sada će nečega morati da se odrekne. Te udobnosti ili bezrezervne podrške Ukrajini koja nema čak ni teoretske šanse da dobije rat sa Rusijom.