Rusija preuzela Južnu Osetiju

Specijalno za „Politiku”
Moskva, 10. avgusta – Iz Chinvalija i okolnih sela istisnuta je gruzijska vojska, ali pucnjava nije prestala. Iako Mihail Sakašvili stalno govori o povlačenju i prekidu rata, na Južnu Osetiju se sa gruzijske teritorije gotovo neprekidno puca. Gruzija je saopštila da su ruske trupe ušle u Chinvali, glavni grad Južne Osetije, kao i da su ruski avioni napali ciljeve u Tbilisiju, ali da nema žrtava i povređenih.

Međutim, ministarstvo inostranih poslova Gruzije predalo je danas po podne ruskoj ambasadi u Tbilisiju notu u kojoj potvrđuje da su njene vojne snage od danas prekinule sve akcije u Južnoj Osetiji, prenosi agencija Interfaks. U saopštenju gruzijskog ministarstva inostranih poslova navodi se „da su sve gruzijske vojne snage povučene iz zone konflikta”.

Chinvali je, takoreći, sravnjen sa zemljom i deluje kao da u njemu nema žive duše, ali po podrumima se krije još mnogo slabih, bespomoćnih i ranjenih. Bez vode, struje i hrane, oni čekaju mogućnost da budu evakuisani u Severnu Osetiju, ali jedini put prema granici pod stalnom je snajperskom vatrom.

Sakašvili je ponudio koridor za spasavanje ranjenika, ali on vodi u Gruziju, što je za žrtve apsolutno neprihvatljivo. U međuvremenu je stigla vest da je dogovor ipak postignut, kao i da je kolona sa pedeset teško ranjenih krenula prema Severnoj Osetiji. Po podrumima Chinvalija i dalje se nalazi dvestotinak teško ranjenih ljudi. Poginulih je više od 2.000, što čini oko 3,5 procenata ukupnog stanovništva nepriznate republike. Zemlju je napustilo više od 30.000 stanovnika, što je nešto manje od 50 odsto.

Ruska vojska ima oko 200 ranjenih i najmanje 15 poginulih. Ranjen je i general Kruljov, glavnokomandujući 58. armije koja je juče stigla u Chinvali da pomogne mirotvorcima, a među ranjenima ima i novinara. Specijalni predstavnik Dmitrija Medvedeva poslat je hitno u Južnu Osetiju da prikupi dokaze o etničkom čišćenju i genocidu koji će biti upućeni međunarodnom sudu u Hagu.

(/slika2)Medvedev je nazvao dejstva Gruzije u otcepljenoj autonomnoj oblasti Južnoj Osetiji – genocidom. „Forme u kojoj su se odvijale akcije gruzijske strane, ne mogu se nazvati drugačije osim genocidom, jer su dobile masovni karakter, bile su usmereni protiv određenih ljudi – civilnog stanovništva, mirovnjaka koji su ispunjavali svoju funkciju održavanja mira u tom regionu”, rekao je Medvedev na susretu sa predsednikom Istražnog komiteta Glavnog tužilaštva Aleksandrom Bastrikinom i dodao da prema informacijama, koje dobijaju, „bili su izvršeni najteži zločini: ljude su ubijali, palili, gazili tenkovima i klali”.

Pored pravog, vodi se i informativni rat. Vesti koje stižu sa kriznih područja najčešće su protivurečne. Gruzija tvrdi da Rusija bombarduje gruzijska naseljena mesta. Rusija to kategorično demantuje, precizirajući da uništava samo ona mesta sa kojih se puca na Južnu Osetiju, a to su visoravni oko grada sa kojih lete zapaljive rakete „grad” koje su južnoosetijsku prestonicu pretvorile u spaljenu zemlju.

Danas je general-pukovnik Anatolij Nogovicin, predstavnik ruskog Generalštaba, na konferenciji za novinare u Moskvi rekao da ruska vojska kontroliše kriznu teritoriju, kao i da se gruzijski tenkovi povlače, dok Gruzija tvrdi da nikakvog povlačenja nema, ali da Rusija upotrebljava flotu protiv gruzijske vojske. Nogovicin je to kategorički demantovao.
„Rusija ne koristi flotu protiv Gruzije. Borbena primena flote prema gruzijskim snagama i tehnici nije upotrebljavana”, rekao je Nogovicin.

On je istakao da je gruzijska vojska veoma dobro naoružana najsavremenijom ratnom opremom koju je dobila od NATO, a njeni vojnici prošli su specijalnu obuku, spremajući se, navodno, za učešće u mirotvoračkim misijama. U naoružavanju gruzijske vojske učestvovale SAD, Turska, Bugarska, Češka, Ukrajina i Izrael.

Pred upad u Južnu Osetiju, gruzijska vojska bila je 12 puta brojnija od ruskih mirovnjaka i zato je ruska strana bila prinuđena da pošalje pojačanje. Rusija će, istakao je predstavnik ruskog Generalštaba, uputiti u Južnu Osetiju toliko snaga i sredstava koliko situacija bude zahtevala.

Situacija se dodatno iskomplikovala odlukom Abhazije da otvori drugi front i sa svoje teritorije istisne gruzijsku vojsku koja se tu nezakonito nalazi od 1996. godine.
Oružane snage Abhazije već su krenule prema zoni bezbednosti na reci Inguri, koja razdvaja republiku od centralne Gruzije, a od jutros su nastavljeni napadi iz vazduha i sa zemlje na gruzijske snage u Kodorskom klancu, čiji gornji delovi predstavljaju jedino područje koje u Abhaziji kontroliše Tbilisi.

Predsednik Južne Osetije Kokojti izjavljuje da je među onima koji su napali Chinvali bilo mnogo stranih najamnika – iz baltičkih zemalja, Ukrajine, kao i onih sa „karakterističnim azijskim očima”, a među poginulima su nađena i tela „afričkog izgleda”.

Savet bezbednosti zasad nije u stanju da donese nikakvu odluku u vezi sa sukobima u Južnoj Osetiji i Abhaziji. Svoju bespomoćnost prvi put uviđa i Zapad.

„Rusi su prvi put od raspada SSSR-a preduzeli odlučne vojne akcije i izmenili situaciju”, kaže Džordž Fridman, izvršni direktor centra „Straford” koji se specijalizovao za geopolitičke analize. „Oni su to uradili jednostrano i sve zemlje koje su tako dugo tražile utočište na Zapadu da bi uplašile Rusiju, danas će morati dobro da razmisle o tome što se zapravo dogodilo.”

-----------------------------------------------------------

Moskva ne pristaje na pregovore

Na poziv Mihaila Sakašvilija u Tbilisi dolazi grupa predstavnika EU i SAD da bi pomogli da se rat zaustavi. O pregovorima sa Rusijom, međutim, ne može biti reči – Moskva odbija da razgovara sve dok Gruzija ne povuče vojsku na liniju iz 1992. godine kao što je predviđeno Dagomilskim sporazumom i ne potpiše sporazum o neprimenjivanju sile prema Južnoj Osetiji, izjavio je danas zamenik ministra inostranih poslova Grigorij Karasin na pres-konferenciji u Moskvi.

-----------------------------------------------------------

Ukrajina preti ruskoj floti

Ukrajinsko ministarstvo inostranih poslova saopštilo je danas da zadržava pravo da zabrani vraćanje u Sevastopolj ruskih brodova koji budu učestvovali u konfliktu u Južnoj Osetiji, uz obrazloženje da „ne žele da budu uvučeni u konflikt”. Ovu izjavu prokomentarisao je Grigorije Karasin rečima da su se ruski brodovi približili teritoriji Abhazije kako se ne bi ponovila situacija sa Južnom Osetijom, ali da će se vratiti u bazu na Krimu i ostati tamo sve do 2017. kao što predviđa postojeći ugovor sa Ukrajinom.

Ljubinka Milinčić

-----------------------------------------------------------

Svet zahteva primirje

Prema izveštajima agencija
Peking, Berlin, Beč, London, Brisel, Pariz - Američki predsednik Džordž Buš i francuski predsednik Nikola Sarkozi, koji su juče razgovarali telefonom o situaciji u Južnoj Osetiji, imaju generalno isti stav o tom pitanju, saopštio je portparol Bele kuće Gordon Džondro.

Dvojica predsednika pre svega su se složila oko tri tačke: potrebe postizanja prekida vatre, povlačenja vojnika i poštovanja teritorijalnog integriteta Gruzije, prenose svetske agencije i dodaju da one predstavljaju osnov plana Francuske za rešenje krize u Južnoj Osetiji.

Šef nemačke diplomatije Frank-Valter Štajnmajer juče se založio za smirenje konflikta u Zakavkazju i u kontaktima sa svojim kolegama iz Rusije i Gruzije zatražio hitnu obustavu vatre, saopštilo je nemačko ministarstvo inostranih poslova, navodeći da se Štajnmajer založio za uspostavljanje direktnih kontakata između vlada Rusije i Gruzije, u cilju pronalaženja političkog rešenja krize.

Ministar inostranih poslova Austrije Ursula Plasnik zatražila je juče hitno primirje u Južnoj Osetiji i povlačenje ruskih snaga.

„Pravac u kojem se treba kretati je jasan - sprečavanje dalje eskalacije, poštovanje teritorijalnog integriteta Gruzije u skladu sa rezolucijama UN i povratak na stanje pre izbijanja ratnih sukoba”, poručila je ona u saopštenju. Jučerašnja britanska štampa, izveštavajući o sukobima u Južnoj Osetiji, piše da Zapad ne treba da ima simpatije prema gruzijskom predsedniku Mihailu Sakašviliju, koji je rat otpočeo na dan početka Olimpijskih igara i opisuje ga kao pronatovskog i antiruskog političara, koji se opasno preračunao.

Ministri spoljnih poslova Evropske unije održaće u sredu hitan sastanak posvećen sukobima u otcepljenoj gruzijskoj pokrajini Južna Osetija, a vlada Poljske je saopštila da bi EU mogla da odigra ulogu u stabilizaciji situacije u regionu.

Šef poljske diplomatije Radoslav Šikorski rekao je da bi EU mogla da pošalje svoju misiju u region uz napomenu „da bi EU bila manje kontroverzan partner i mirovna snaga od, recimo, NATO-a i efikasniji od Ujedinjenih nacija”.

Eskalacija nasilja u Južnoj Osetiji, na samim vratima Evrope, podseća na sukobe koji su u nedavnoj prošlosti potresali Balkan, ocenio je juče šef francuske diplomatije Bernar Kušner uoči posete Gruziji i Rusiji, u svojstvu posrednika.

S. St.

-----------------------------------------------------------

UNHCR traži humanitarnu pomoć za Južnu Osetiju

Ženeva - Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) pozvao je juče međunarodnu zajednicu da pruži humanitarnu pomoć i obezbedi slobodno kretanje hiljadama civila zahvaćenih sukobom u otcepljenoj gruzijskoj pokrajini Južna Osetija. „Sukob je prouzrokovao civilne žrtve, a još mnogo njih je u opasnosti”, rekao je visoki komesar UN za izbeglice Antonio Gutijereš. „Osnovno je da humanitarne organizacije uspeju da dopru do ugroženih i raseljenih i da se onima koji su zarobljeni u oblastima sukoba što pre omogući prolaz u bezbednija područja”, dodao je Gutijereš.

Više hiljada ljudi izbeglo je iz Južne Osetije u druge delove Gruzije, a još više ih je prešlo u Severnu Osetiju i Rusiju, objavio je UNHCR. Procena broja raseljenih na teritoriji Gruzije i same Južne Osetije kreće se od 10.000 do 20.000, saopštio je portparol UNHCR Ron Redmond. 
Tanjug