Bri­sel želi komandu nad krizom u Evropi

Ovog pu­ta Ur­su­la fon der La­jen ni­je sa­če­ka­la zva­ni­čan is­hod van­red­ne mi­ni­star­ske sed­ni­ce su­ve­re­nih čla­ni­ca EU po­vo­dom ta­mo­šnje ne­za­pam­će­ne ener­get­ske kri­ze. Na­i­me, Fon der La­je­no­va je u sre­du, 48 sa­ti pre da­na­šnje mi­ni­star­ske sed­ni­ce, sa­op­šti­la pe­to­kra­ki pred­log iz Bri­se­la za bor­bu EU pro­tiv „astro­nom­skih ce­na elek­trič­ne stru­je i ogromne ću­dlji­vo­sti tr­ži­šta”, sa cen­tral­nom ulo­gom Evrop­ske ko­mi­si­je (EK)u nje­mu.

„Iz­la­zi­mo sa sku­pom hit­nih me­ra ko­je će za­šti­ti­ti ugro­že­ne po­tro­ša­če i bi­znis i po­mo­ći im da se pri­la­go­de”, is­ta­kla je Fon der La­je­no­va.

Oba­ve­zno sma­nje­nje po­tro­šnje stru­je u „špic sa­ti­ma” u svim čla­ni­ca­ma uni­je; ogra­ni­če­nje ce­ne ener­gi­je, uklju­ču­ju­ći i „ram­pu” na pri­ho­de kom­pa­ni­ja ko­je pro­iz­vo­de stru­ju po ni­skoj ce­ni (iz ob­no­vlji­vih iz­vo­ra) uz pre­ra­spo­de­lu nji­ho­vih „neo­če­ki­va­nih enorm­nih za­ra­da za­rad ugro­že­nih”. Uz po­se­ban na­gla­sak na mak­si­mal­nu ce­nu ru­skog ga­sa. To su ključ­ne stav­ke SOS – ener­go­pla­na Bri­se­la.

Od­lu­ka pred­sed­ni­ce EK da pre­tek­ne Če­šku, ak­tu­el­nog pred­se­da­va­ju­ćeg EU i dr­ža­ve čla­ni­ce u zva­nič­nom pred­sta­vlja­nju svo­jih vi­zi­ja za re­ša­va­nje go­ru­će ener­get­ske kri­ze, „za­sle­peo” je mno­ge po­li­tič­ke pre­sto­ni­ce te za­jed­ni­ce dr­ža­va, ka­ko pre­no­si „Po­li­ti­ko”. Na­kon iz­la­ga­nja Fon der La­je­no­ve, Ma­te­uš Mo­ra­vjec­ki, pre­mi­jer Polj­ske, jav­no je po­sum­njao u mo­ti­ve Bri­se­la da baš sa­da pred­lo­ži „hit­ne (ener­get­ske) me­re”. Ener­get­ska kri­za u EU ina­če ti­nja već od pro­šle je­se­ni, da bi eska­li­ra­la na­kon „spe­ci­jal­ne voj­ne ope­ra­ci­je” Ru­si­je u Ukra­ji­ni, kra­jem fe­bru­a­ra.

„Oni (EK) već uzur­pi­ra­ju eks­tra nad­le­žno­sti ko­jih ne­ma u (EU) po­ve­lja­ma. Pro­tiv­nik sam da se Bri­se­lu do­de­li i pe­dalj no­vih ovla­šće­nja nad in­sti­tu­ci­ja­ma EU”, pre­neo je lon­don­ski „Faj­nen­šel tajms” iz­ja­vu Mo­ra­vjec­kog.

Uoči da­na­šnje sed­ni­ce mi­ni­sta­ra ener­ge­ti­ke dr­ža­va čla­ni­ca EU, Ana Mo­skva, polj­ska mi­ni­star­ka za kli­mu, is­ta­kla je da je Var­ša­va „ap­so­lut­no pro­tiv” ključ­nog od pet pred­lo­ga Bri­se­la. To jest, pro­tiv za­mi­sli EK da čla­ni­ca­ma uni­je na­met­ne re­duk­ci­je stru­je u „špic sa­ti­ma” (za 10–15 od­sto, u još neo­d­re­đe­nom pe­ri­o­du).

„Raz­u­mem da bi pred­sed­ni­ca Evrop­ske ko­mi­si­je že­le­la da ušte­di­mo ener­gi­ju i mo­že da ape­lu­je, ali ona ne­ma ovla­šće­nja da pri­mo­ra­va bi­lo ko­ju ze­mlju na to”, re­kla je Mo­skva, pod­se­ća­ju­ći da čla­ni­ce uni­je pre­ma va­že­ćem ustroj­stvu te za­jed­ni­ce dr­ža­va ima­ju svo­je nad­le­žno­sti u ener­get­skoj po­li­ti­ci.

„Evrop­ska uni­ja po­ku­ša­va da se­bi dâ auto­ri­tet ko­ji ne po­sto­ji. Od­lu­ke o ener­get­skom mik­su, na­či­nu na ko­ji ko­ri­sti­mo go­ri­vo, ka­ko ko­ri­sti­mo ener­gi­ju (stru­ju) i gas, u nad­le­žno­sti su ze­ma­lja EU”, re­kla je ona.

Ka­kav bi mo­gao bi­ti is­hod sed­ni­ce mi­ni­sta­ra ener­ge­ti­ke EU da­nas, osta­je da se vi­di. Pre­ma na­ja­va­ma iz Bri­se­la, ko­nač­na ver­zi­ja EU stra­te­gi­je za bor­bu pro­tiv ener­get­ske kri­ze ne­će bi­ti obe­lo­da­nje­na pre go­vo­ra Ur­su­le fon der La­jen o „sta­nju EU” 14. sep­tem­bra.

Za­što je on­da pred­sed­ni­ca EK ne­de­lju da­na ra­ni­je jav­no iza­šla pred čla­ni­ce EU s pred­lo­gom? One sva­ka­ko već ima­ju raz­li­či­to mi­šlje­nje o re­še­nji­ma ener­go­kri­ze u EU.

Jed­no od mo­gu­ćih ob­ja­šnje­nja vi­dlji­vo je iz rad­ne sat­ni­ce Evrop­ske ko­mi­si­je idu­će sed­mi­ce. „U uto­rak (13. sep­tem­bra) Evrop­ska ko­mi­si­ja tre­ba da pred­sta­vi svoj pred­log ’Instrumenta za hit­ne slu­ča­je­ve je­din­stve­nog tr­ži­šta’ (SMEI) ka­ko bi olak­ša­la mo­ni­to­ring la­na­ca snab­de­va­nja kri­tič­nih sek­to­ra i van­red­nih si­tu­a­ci­ja i in­ter­ve­ni­sa­la na tr­ži­štu”, pre­neo je bri­sel­ski por­tal „Evro­ak­tiv”, po­zi­va­ju­ći se na pred­log tog do­ku­men­ta.

Pre­ma za­mi­sli o SMEI, a ka­ko ja­vlja ovaj por­tal, Evrop­ska ko­mi­si­ja ima­la bi ulo­gu da spre­či me­đu­dr­žav­no po­sta­vlja­nje „ram­pi” u slu­ča­ju kri­za kao što se de­si­lo na po­čet­ku pan­de­mi­je i ko­je je već u na­zna­ka­ma ener­go­pla­no­va po­je­di­nih čla­ni­ca pred zi­mu. Ta­ko­đe, EK pla­ni­ra da us­po­sta­vi svo­ju ska­lu ka­ko se utvr­đu­je „van­red­no sta­nje” za sve čla­ni­ce, kao i za sve pri­vred­ne sek­to­re. Evrop­ska ko­mi­si­ja, pre­ma istom iz­vo­ru, ima već pri­pre­mlje­nu or­ga­ni­za­ci­o­nu še­mu sa­ve­to­dav­ne gru­pe za ta­kve pri­li­ke, kao i ska­lu pa­pre­nih fi­nan­sij­skih ka­zni za one ko­ji ne bu­du sprem­ni da sa­ra­đu­ju (na pri­mer fir­mi ko­je od­bi­ju da Bri­se­lu do­sta­ve sta­nje svo­jih za­li­ha po­je­di­nih va­žnih ar­ti­ka­la, re­ci­mo ga­sa).

Osta­je još sa­mo da se Evrop­ski sa­vet slo­ži s no­vim na­sto­ja­njem Evrop­ske ko­mi­si­je da u sva­koj kri­zi, pa i ener­get­skoj, za­do­bi­je „cen­tral­nu ko­man­du”.