Erdoganove reči o Zapadu uznemirile Sarajevo

Od našeg stalnog dopisnika

Banjaluka – Poštovana braćo, Zapad postoji da bi podelio i iscepao muslimane. Želi ih podeliti, iscepati, a potom i progutati. Upravo vi ste i vi ćete biti najveća prepreka tome. Zato im ne trebamo dati tu priliku, reči su Redžepa Tajipa Erdogana koje je turski predsednik izgovorio u utorak u obraćanju vernicima u Rijasetu islamske zajednice BiH, tokom posete Sarajevu.

Ove reči i reakcije na njih donekle su umrljale sliku o idiličnom boravku turskog lidera u regionu, čija je poseta opisivana komplimentima iz kojih proizilazi da bi retko koji svetski lider mogao da se pohvali dobrodošlicom u svim delovima Balkana kakva je pružena Erdoganu.

No, njegovi su stavovi o Zapadu uznemirili pojedine krugove u Sarajevu, gde su ih pročitali kao „pokušaj turskog predsednika da Bošnjake zavadi sa Zapadom”.

Pre nego što je izneo škakljive izjave, koje neki smeštaju u kontekst pukotina između Ankare i Vašingtona – ne samo u svetlu ukrajinske krize i odnosa prema Rusiji već i višegodišnjeg uzmicanja Ankare s pozicije bespogovornog sledbenika stavova iz SAD – Erdogan je govorio o organizacijama ID i FETO, s kojima se, kako je naveo, turske vlasti stalno bore i „koji nose samo plašt i masku islama, a ruke su im krvave”. Erdogan je podsetio kako je FETO pokušao izvesti državni udar u Turskoj, a potom dodao: „Ne dozvolimo da se isto desi u BiH.” Poruke Erdogana možda svedoče o tome da kod turskog predsednika pukotine sem sa Zapadom postoje u izvesnom smislu i sa islamskim svetom, pa bi se možda u tome mogla tražiti suština njegove politike: on se muslimanima predstavlja kao čovek koji ume sa Zapadom, a nije instrument Zapada i ostaje veran muslimanskom pogledu na svet.

Dok se Zapadu predstavlja kao čovek koji ume s muslimanima – pa iako se u zapadnim prestonicama doživljava kao lider čvrste ruke koji ima mnogo mana – on istovremeno vodi zemlju koja je integrisana u zapadni svet, a pre svega u NATO.

Erdoganovo balansiranje bi se možda moglo razumeti kao pokušaj turskog vođe da zauzme svaki mogući politički ugao muslimanskog pogleda na svet – da sve pokrije i da se postavi za političkog lidera islamskog sveta i da svi muslimani, nezavisno od verskih razlika i tumačenja mogu kod njega da nađu nešto od onoga u šta veruju.

U tom slučaju bi se ispostavilo da je Erdogan taj koji pokušava da se zaogrne plaštom lidera koji je u stanju da ispolji resantimane muslimana širom sveta i njihova nezadovoljstva Zapadom i da učini da oni poveruju u to da ih on u tome zastupa. Izvesno je da Erdogan balansira na toj muslimanskoj žici u nastojanju da bude i u jednom i u drugom svetu – na zapadu i istoku, jugu i severu, to jest da svagde tamo gde ima muslimana izražava javno neko od njihovih dubokih uverenja.

S tim što se, razume se, najviše resantimana muslimana u Evropi i na Zapadu tiče nepravdi Zapada prema muslimanskom svetu. Ukoliko se stvari posmatraju iz tog konteksta, onda je možda razumljivije da uvek nekome nešto smeta od onoga što Erdogan govori, pa tako i pojedincima u Sarajevu, ali se istovremeno u svakom kutku islamskog sveta uvek nekome nešto od toga i sviđa.

Univerzitetski profesor iz Sarajeva Zlatko Lagumdžija, koji je i nekadašnji ministar spoljnih poslova BiH, izjavu Erdogana razumeo je kao „zastrašujuću” poruku koja je „duboko pogubna za BiH”. „To je čista poruka Bošnjacima da ne veruju Zapadu. Ko je alternativa Zapada?”, pita Lagumdžija za televiziju N1. Predsednik SBB-a Fahrudin Radončić izjavio je da je veliki problem to što Erdogan „Bošnjake gura u antizapadno ponašanje”, dok predsednica Naše stranke Sabina Ćudić smatra da je Erdogan „širio antizapadni sentiment i zavađao BiH sa zemljama od kojih su sve više od Turske uložile u BiH”.