Može li se BiH ubuduće zvati samo Bosna

SARAJEVO – Zbog na­ja­ve da bi (ne)le­gi­tim­ni vi­so­ki pred­stav­nik Kri­sti­jan Šmit mo­gao po­seg­nu­ti za bon­skim ovla­šće­nji­ma i na­met­nu­ti iz­me­ne Iz­bor­nog za­ko­na BiH, če­mu se že­sto­ko pro­ti­ve po­li­tič­ki pred­stav­ni­ci Bo­šnja­ka, u Sa­ra­je­vu su u sre­du uve­če po­no­vo or­ga­ni­zo­va­ni pro­te­sti gra­đa­na. Ne­ko­li­ko de­se­ti­na njih, oku­plje­nih is­pred zgra­de OHR-a, po­zva­lo je Šmi­ta da od­u­sta­ne od svo­je na­me­re, po­ru­čiv­ši mu da „ne do­zvo­lja­va­ju ni­ka­ve iz­me­ne ni Usta­va Fe­de­ra­ci­je BiH, a ni Iz­bor­nog za­ko­na BiH”.

„Mi smo do­šli ov­de da is­ka­že­mo svo­ju vo­lju. Mi mo­ra­mo ima­ti gra­đan­sku dr­ža­vu i ima­će­mo je na­kon 2. ok­to­bra. Mi gra­đa­ni ne od­u­sta­je­mo, tre­nut­no ko­ri­sti­mo sva de­o­krat­ska ras­po­lo­ži­va sred­stva za od­bra­nu BiH, ako bu­de tre­ba­lo, sprem­ni smo i na vi­še. Od­bra­ni­li smo je 1992. go­di­ne, od­bra­ni­će­mo je i sa­da”, re­kla je Azra Zo­rić, pre­no­si agen­ci­ja Ana­do­li­ja.

Šta je bio osnov­ni raz­log iz­la­ska Sa­raj­li­ja na uli­cu, mo­glo se to, po mi­šlje­nju ne­kih, za­klju­či­ti i iz nat­pi­sa na tran­spa­ren­ti­ma ko­je su no­si­li, a me­đu ko­ji­ma je do­mi­ni­rao onaj na ko­me je pi­sa­lo „Gra­đan­ska”, pri če­mu se mi­sli na BiH, ko­ju je, ka­ko pi­šu sa­ra­jev­ski me­di­ji, u sre­du pred­iz­bor­nom sku­pu u Ma­gla­ju pro­mo­vi­sao kao „je­di­nu mo­gu­ću” i Želj­ko Ko­mi­šić, kan­di­dat za čla­na Pred­sed­ni­štva BiH.

Spe­ku­li­še se, ta­ko­đe, da je i jav­no pro­ti­vlje­nje tur­skog pred­sed­ni­ka Re­dže­pa Ta­ji­pa Er­do­ga­na, na­me­ta­nju iz­me­na Iz­bor­nog za­ko­na BiH do­dat­no mo­ti­vi­sa­lo i ohra­bri­lo gra­đa­ne da po­no­vo pro­te­stu­ju is­pred se­di­šta Kri­sti­ja­na Šmi­ta. Stav tur­skog pred­sed­ni­ka ni­je se do­pao ni Sa­ve­zu za bo­lju bu­duć­nost (SBB) Fa­hru­di­na Ra­don­či­ća, jer ga u toj stran­ci tu­ma­če kao „di­rekt­no me­ša­nje u pred­iz­bor­nu kam­pa­nju i unu­tra­šnje od­no­se BiH”.

S dru­ge stra­ne, u Hr­vat­skom na­rod­nom sa­bo­ru (HNS), krov­noj or­ga­ni­za­ci­ji ko­ja oku­plja sve stran­ke sa hr­vat­skim pred­zna­kom i ko­ja se bo­ri za „le­gi­tim­no po­li­tič­ko pred­sta­vlja­nje Hr­va­ta” i pre­ki­da­nje prak­se da im pred­stav­ni­ke bi­ra broj­ni­ji (bo­šnjač­ki) na­rod, no­ve pro­te­ste gra­đa­na do­ži­vlja­va­ju kao „na­sta­vak ko­or­di­ni­ra­nih po­ku­ša­ja po­li­tič­kih pred­stav­ni­ka Bo­šnja­ka iz ju­la” za, ka­ko na­vo­de, us­po­sta­vu uni­tar­nog po­ret­ka na šte­tu Hr­va­ta i svih dru­gih na­ro­da ko­ji se pro­ti­ve do­mi­na­ci­ji broj­ni­jeg bo­šnjač­kog na­ro­da.

Kao po­se­ban do­ži­vljaj sa prek­si­noć­njih pro­te­sta u Sa­ra­je­vu, lo­kal­ni me­di­ji iz­dvo­ji­li su istup iz­ve­snog Aj­nu­ra Me­hi­če­vi­ća i nje­gov po­ziv da se ime Bo­sne i Her­ce­go­vi­ne pro­me­ni u Bo­sna. „Her­ce­go­vi­na je po­kra­ji­na kao i Dal­ma­ci­ja, ne ka­že se Hr­vat­ska i Dal­ma­ci­ja, već Hr­vat­ska. I Tur­ska je pro­me­ni­la ime, ta­ko će­mo i mi u Bo­sna”, ka­zao je Me­hi­če­vić.

On je ini­ci­rao i pra­vlje­nje li­ste sa ime­ni­ma onih ko­ji, po nje­go­vom mi­šlje­nju, ne bi tre­ba­lo da se­de u par­la­men­tu: „Svi ko­ji su za pen­zi­ju – da idu u pen­zi­ju. Ne že­li­mo ni­ko­ga sa ame­rič­ke cr­ne li­ste i one ko­ji su iz­da­li BiH pri tu­žbi pro­tiv Sr­bi­je, ali i Hr­vat­ske za rat­nu od­šte­tu.”