Rođendanski koncert Simfonijskog orkestra RTS-a

Simfonijski orkestar Radio-televizije Srbije, uz maestra Bojana Suđića,  proslaviće 85 godina postojanja sutra od 20 časova, u Velikoj sali Kolarčeve zadužbine u Beogradu. Na programu je jedno od najmonumentalnijih dela Gustava Malera – „Simfonija br. 5”, kojom je ovaj stvaralac otvorio novo poglavlje u svom opusu. Iste večeri biće izvedena i „Velika čočečka igra” iz opere „Koštana” Petra Konjovića, koja je bila i na repertoaru prvog koncerta Simfonijskog orkestra osnovanog davne 1937. godine, u okviru Radio Beograda.

Usmeren ka afirmisanju i negovanju nacionalne muzičke baštine orkestar predstavlja riznicu dela domaćih kompozitora, ali i kapitalnih ostvarenja svetske literature. Ovakva programska politika, koju je utemeljio prvi dirigent, Mihailo Vukdragović, zadržana je i tokom više od osam decenija postojanja, koju su svojim radom obeležili šefovi-dirigenti Mladen Jagušt, Vančo Čavdarski, kao i Bojan Suđić koji je od 2005. pa do danas i njegov šef-dirigent (uključujući Hor RTS-a). On, povodom predstojećeg rođendanskog koncerta, za „Politiku” ističe:

– Uvršćavanje Malerove Pete simfonije, jedne od najzahtevnijih u literaturi na repertoar našeg orkestra, slikoviti je pokazatelj vere i zagledanosti u, nadam se, sve bolje i kvalitetnije dalje nastupe. Za 85 godina postojanja Simfonijski orkestar RTS je sebe neraskidivo utkao u same temelje srpske kulture. Bez ostvarenja ovog ansambla, sadržanih u nebrojenim nastupima i snimcima, srpska muzička kultura ne može se ni zamisliti. Tokom proteklih decenija on se postepeno razvijao, od manjeg sastava do velikog simfonijskog orkestra, beležeći velike uzlete, ali i periode poniranja. Jedan od takvih perioda je bio i početak milenijuma, kada su nagomilani problemi u funkcionisanju najsloženijeg i najbrojnijeg ansambla u Muzičkoj produkciji RTS-a dovodili i do otvorenih promišljanja o nemogućnosti opstanka orkestra. Posle velikog zalaganja svih zaposlenih i podrške vrha RTS-a i države Srbije, inicijalna nemaština i poljuljani ugled u muzičkoj javnosti su tokom proteklih 17 godina zamenjeni slikom ansambla sposobnog za najviša muzička dostignuća.

Kroz istoriju, saradnju sa Simfonijskim orkestrom RTS-a ostvarili su najznačajniji domaći i inostrani umetnici, solisti i dirigenti, a pripale su mu i značajne nagrade. Nastupao je na svim važnijim festivalima u Jugoslaviji i Srbiji, a ostvario je i uspešne turneje po Evropi i Africi. U Zvučnom arhivu Radio Beograda trajno je arhivirano više stotina snimaka, od kojih su mnogi objavljeni na nekoliko desetina nosača zvuka.

– Danas je Simfonijski orkestar RTS-a moderan ansambl sa istaknutim muzičarima koji ga predstavljaju, sa brojnim laskavim priznanjima i kritikama, a ja sam najponosniji kada gostujući solisti i dirigenti izražavaju sve veće zadovoljstvo pokazanim kvalitetom. Veliki put je pređen kontinuiranim radom i razvojem, čast mi je što sam imao priliku da tome dam doprinos – rekao je maestro Suđić.

Da podsetimo da je Simfonijski orkestar RTS-a dobitnik brojnih priznanja, među kojima se izdvajaju nagrada Udruženja opersko-simfonijskih muzičara Srbije za visoki kvalitet muziciranja i kao najperspektivnijem orkestru (1971), „Siringa” (1982), nagrada na Festivalu svetskih simfonijskih orkestara u Parizu (1986) i Specijalni zlatni beočug (1987) povodom 50 godina postojanja. Za velike uspehe u kulturnoj i umetničkoj misiji, a obeležavajući 70. godišnjicu od osnivanja, zajedno sa svojim šefom-dirigentom Bojanom Suđićem, 2008. je dobio i priznanje „Izvanredni zlatni beočug”. Tu je i godišnja nagrada revije „Muzika klasika” za najbolji orkestarski ansambl za 2013. godinu, a zajedno sa Horom RTS-a, 2019. godine, odlikovan je i Sretenjskim ordenom trećeg stepena, za trajan doprinos kulturi. Repertoar ovog ansambla  obuhvata značajna simfonijska, koncertna i vokalno-instrumentalna dela domaće i inostrane literature. Premijerno je izveo mnoge kompozicije istaknutih savremenih, domaćih stvaralaca različitih generacija, od kojih su mu neka i posvećena. Na programu se nalazi i operska i operetska literatura, kao i muzika popularnih žanrova.