Potrebno je jedinstvo oko Kosova i Metohije

Na današnjoj sednici Skupštine Srbije posvećene Kosovu i Metohiji, Narodna stranka (NS) je predložila da se usvoji njihova rezolucija koja detaljno navodi koje poteze bi trebalo da napravimo. Lider NS-a Vuk Jeremić u intervjuu za „Politiku” kaže da kao prvo, ne smemo dozvoliti da se sednica Skupštine o Kosovu i Metohiji svede na puku razmenu optužbi vlasti i opozicije, niti da se okonča bez usvajanja dokumenta kojim će se jasno definisati okvir i smernice za postupanje države u budućnosti.

– Narodna stranka je predložila dvadesetak konkretnih koraka, uključujući i da se nakon više od devet godina od kada se Priština na to obavezala, odredi krajnji rok za formiranje Zajednice srpskih opština. Ukoliko se do 31. decembra to ne bude dogodilo, Briselski dijalog bi trebalo proglasiti neuspešnim. Srbija bi tada, u saradnji sa predstavnicima našeg naroda u pokrajini, samostalno formirala ZSO i pristupila uspostavljanju administrativnih, bezbednosnih, pravosudnih i drugih nadležnosti koje su Briselskim sporazumom ukinute – kaže Jeremić.

Šta još konkretno predlažete?

Naša rezolucija nalaže i da predsednik republike uputi pismo predsednicima Rusije i Kine u kojem ih zvanično obaveštava da se Srbija protivi prijemu „Kosova” u UN, i u ime naše države traži da te zemlje iskoriste svoje pravo veta u Savetu bezbednosti, ako ta stvar bude stavljena na razmatranje tog tela. Ovo je od ogromne važnosti, imajući u vidu sve učestalije poruke visokih zvaničnika SAD i Evrope da se „normalizacija odnosa” Beograda i Prištine mora okončati uzajamnim priznanjem, uz insistiranje na ubrzavanju procesa. U rezoluciji se definišu i drugi koraci u državnoj, parlamentarnoj i ekonomskoj diplomatiji, kao i mere koje hitno treba preduzeti u cilju zaštite i podrške našem narodu i svetinjama u pokrajini.

Da li bi Beograd bio proglašen za glavnog krivca za neuspeh pregovora sa Prištinom ukoliko bi proglasio neuspešnim Briselski dijalog? Da li je to napuštanje pregovora?

Ne sumnjam da bi takva odluka u prvi mah izazvala nezadovoljstvo u zapadnim prestonicama, jer su u prethodnih deset godina navikli da bez većih poteškoća od Beograda dobijaju sve što požele. Ukoliko budemo jedinstveni i odlučni, neće proći mnogo vremena dok tu novu okolnost svi ne počnu da uzimaju u obzir. U rezoluciji u dobroj veri dajemo šansu Albancima da do kraja ove godine formiraju ZSO. Ako ih, uprkos jasnom stavu Beograda da ne prihvatamo dalje ponižavanje, njihovi zapadni partneri ne budu pritisli da ispune ono što su obećali još 2013. godine, ne bi trebalo očekivati da će to ikada učiniti.

Kako komentarišete mišljenje Međunarodnog suda pravde (MSP) o pitanju koje je Srbija postavila dok ste bili šef diplomatije?

Srbija je 2008. godine traženjem savetodavnog mišljenja MSP-a uspela da zaustavi silovit talas priznanja jednostrano proglašene nezavisnosti „Kosova”, za šta su intenzivno lobirale brojne moćne države sa SAD na čelu. Da nismo odigrali taj potez, koji je mnogim zemljama, na koje je vršen pritisak, tada poslužio kao izgovor da svoju odluku o priznanju „Kosova” odlože, ogromna većina članica UN bi to učinila do kraja 2008. godine. Dobili smo tako dve dragocene godine da svoje diplomatske resurse pregrupišemo i postavimo temelje dugoročne strategije borbe protiv međunarodne afirmacije secesionista.

Od političkih neistomišljenika se može čuti da je to mišljenje bilo loše po Srbiju…

Mišljenje MSP-a iz 2010. godine uopšte nije bilo toliko nepovoljno za Srbiju, kako to Albanci i njihovi saveznici pokušavaju da predstave. Sud je jasno istakao da konačan status teritorije mora biti odlučen u Savetu bezbednosti UN. Zahvaljujući tome, punih 12 godina kasnije, pozicija Prištine u UN je nepromenjena. U međuvremenu, nije došlo do novog talasa priznanja, a čak 22 zemlje su svoju raniju odluku o priznavanju povukle.

Da li biste danas postavili drugačije pitanje?

Što se tiče pitanja, i danas bih uradio isto što i 2008. godine, a to je da njegovu formulaciju prepustim struci. Tada je to učinio pravni tim Vlade Srbije koji nas je pred tim sudom zastupao u procesima protiv Hrvatske i BiH, a koji su činili najeminentniji domaći i međunarodni pravni stručnjaci. Ne verujem da bi ishod bio bitno različit i da su oni to pitanje na drugačiji način formulisali. S obzirom na to da je politički uticaj sastavni deo funkcionisanja MSP-a, sudije bi svakako pronašle način da u mišljenju istaknu i nešto što bi se moglo tumačiti na povoljan način za albansku stranu. Za žaljenje je to što iz unutrašnjopolitičkih razloga naša vlast potencira interpretaciju koja ide naruku Prištini, što podriva našu poziciju.

Da li je izmeštanje pregovora iz UN u EU bila greška, kao što to kaže vaša saradnica Sanda Rašković Ivić?

Posredi je nesporazum, jer da su pregovori izmešteni iz UN, tada Rusija i Kina u slučaju KiM više ne bi imale pravo veta, što je očigledno i dalje slučaj. Inače, nikakvih pregovora nije ni bilo od 2007. godine, kada je neuspešno okončan rad takozvane Trojke koju su činili predstavnici EU, Rusije i SAD – Volfgang Išinger, Aleksandar Bocan-Harčenko i Frenk Vizner. Albanci su početkom 2008. jednostrano proglasili nezavisnost i saopštili da više nemaju nameru da pregovaraju o bilo čemu. Mi smo ih svojim diplomatskim angažovanjem privoleli da se 2011. godine vrate za pregovarački sto, u formi tehničkog dijaloga u Briselu. Predviđeno je da taj dijalog vode tehnička lica, bez mandata da se bave statusnim pitanjima. Tako je i bilo do 2012. godine, kada je nova vlast u Beogradu, iz meni nepoznatih razloga, donela odluku da dijalog podigne na najviši politički nivo, uključujući predsednika i premijera. To je bilo nepotrebno i štetno, jer je otvorilo vrata za teme koje su u isključivoj nadležnosti SB UN. Sa tim se hitno mora stati, i zato je važno da predsednik republike što pre uputi zvanična pisma Rusiji i Kini, kao što stoji u predlogu rezolucije Narodne stranke.

Skandalozna neistina da sam se nudio SNS-u

Da li ste se pre nekoliko godina, zaista, nudili da budete predsednički kandidat SNS-a?

To je još jedna u moru skandaloznih neistina koju predstavnici vlasti plasiraju o meni, poput toga da sam umešan u ubistvo gardista ili da je moja supruga najveći narko-diler na Balkanu. To čine već godinama i niko još za to nije odgovarao, uprkos mnoštvu sudskih tužbi koje sam pokrenuo.