Gete i ljubazno ophođenje

Najveći umetnički i naučni stvaraoci podsećaju na komete čiji let prati dugi svetli ukrasni rep. Pri tome stvaralac i njegova dela liče na glavu komete, a svetli rep na anegdote o životu i radu velikana koje su zabeležili savremenici. Anegdote su mahom vedrog i zabavnog karaktera, ali su ipak korisne jer osvetljavaju karakter stvaralaca, jačajući simpatije i razumevanje prema njegovoj ličnosti i delima.

Jedan od genija iza koga su ostale mnoge anegdote je najveći nemački književnik Johan fon Gete (1749–1832). Već kao mladi pesnik on postao slavan, ali mu slava nije „udarila u glavu”, jer se prema svim ljudima s kojima je dolazio u dodir ponašao veoma ljubazno i predusretljivo. Mi pamtimo Geteovo interesovanje za srpsku narodnu poeziju i ljubaznost s kojom je primio u posetu trideset osam godina mlađeg Vuka Karadžića, što je prikazano i u TV seriji o Vuku, s Mikijem Manojlovićem u naslovnoj ulozi i Brankom Plešom kao Geteom.

Gete je prezirao osobe koji nisu pokazivale ljubaznost ili bar pristojnost u ophođenju i s njima je trajno prekidao prijateljstvo. Jedna od žrtava ove Geteove isključivosti bio je i Ludvig van Betoven, najveći nemački kompozitor. Betoven, 21 godinu mlađi od Getea, od detinjstva se divio velikom pesniku i želeo da mu se lično približi. Komponovao je muziku na tekstove nekoliko Geteovih pesama, kao i efektnu uvertiru „Egmont” za istoimenu Geteovu dramu, pa je smatrao da je stvorio trajne spone s pesnikom. Međutim, 1812. godine dogodio se slučaj, nazvan „Incident u Teplicu”, koji je te spone trajno uništio.

Naime, saznavši da će Gete boraviti u banji Teplic (češka banja Teplice) tamo odlazi i Betoven. Tokom šetnje dvojice prijatelja parkom, oni opaze da susednom stazom, njima u susret, hoda žena austrijskog cara Franca Prvog Marija Ludovika, okružena porodicom. Gete je smesta krenuo u susret carici očekujući da će ga slediti i Betoven. Međutim, on je nastavio da hoda ne pozdravivši vladarku, čak je i nemarno nakrivio šešir. Gete se duboko poklonio carici i razmenio uobičajene ljubazne fraze koji se u ovakvim prilikama iskazuju. Nakon ovog događaja revoltirani Gete je odbio dalje duženje s Betovenom, na veliko razočarenje kompozitora. Ovaj događaj je ne samo prepričavan, već i vizuelno dočaran slikom Karla Rolinga.

Gete je u razgovoru sa svojim sekretarom Ekermanom naveo i slučaj neljubaznosti grupe bogatih trgovaca iz Hamburga koji su posedali za kafanski sto do njegovog. Iako su ga prepoznali, trgovci su oholo okrenuli glavu ne pozdravivši pesnika. Gete je rekao da su se oni time poneli kao sitni, niski ljudi. „Međutim, da su me uobičajeno pozdravili, oni bi bili dostojanstveni i mi bismo bili ravnopravni.” Smatrao je da su ljudi svih profesija ravnopravni, pod uslovom da se dostojanstveno i pristojno ponašaju.

Međutim, nekada se i ruke čistunaca zaprljaju, pa je tako i Gete pao na ispitu ljubaznosti. Jednog dana Geteu je stiglo pismo tada nepoznatog osamnaestogodišnjeg kompozitora Franca Šuberta (1797–1828), s notama pesme komponovane na tekst čuvene balade „Bauk”. Šubert nije dobio odgovor, pa se smatra da je pismo završilo u pesnikovom kaminu. Danas je ova pesma najčešće izvođeno Šubertovo delo i istovremeno su to najčešće izvođeni Geteovi stihovi. Kasnijih godina Gete je imao priliku da čuje ovu Šubertovu kompoziciju, o kojoj se vrlo nepovoljno izrazio. Međutim, nakon Šubertove smrti Gete je imao priliku da ponovo sluša ovu pesmu, ali u izvođenju jedne veoma lepe mlade pevačice. Ovog puta mu se kompozicija vrlo dopala, pa su zli jezici govorili da je on tada više gledao nego što je slušao interpretaciju pesme.

Dragan Stanković,
Beograd