Suprotstavljanje svetu

Novi trobroj časopisa „Gradac” posvećen je jednom, donekle zaboravljenom, pokretu koji je izvršio presudan uticaj na čitavu generaciju mladih ljudi širom Evrope – Situacionističkoj internacionali. Časopis je priredio Aleksa Golijanin prema čijim je rečima, u periodu od 1952. do 1972. godine, ova grupa „nesuđenih umetnika, laičkih teoretičara i čistih propaliteta, razvila najlucidniju kritiku modernih oblika dominacije i otuđenja”. Situacionisti su najpoznatiji kao direktni inspiratori i učesnici pobune u maju 1968. godine.

Ključna ličnost Situacionističke internacionale, Gi Debor, rođen je 28. decembra 1931. godine. Čovek koji će, zajedno sa „saborcima”, inspirisati poslednju veliku pobunu u 20. veku, rođen je u Parizu, u porodici pogođenoj Velikom depresijom.

– Godine 1950, posle polaganja prijemnih ispita za Univerzitet, Debor prelazi iz Kana u Pariz, ali, ne upisuje nijedan fakultet. Vreme provodi u beskrajnim lutanjima, diskusijama i napijanju s delinkventima, odbeglim maloletnicama i drugim sumnjivim elementima s leve obale Sene, beleži Golijanin i prenosi Deborova sećanja: „Bila su to deca bez korena, pristigla iz svih delova Evrope. Mnogi nisu imali dom, roditelje, dokumenta. Živeli smo na ulicama i po kafeima, kao čopor divljih pasa. Uvek nam je uspevalo da nabavimo loše vino i hašiš iz Alžira. Delili smo sve.”

Iz takve „baze” formiran je letristički pokret, na čelu sa Isidorom Isuom, koji se oslanjao na nasleđe još jednog revolucionarnog umetničkog pokreta, dadaizma, a posle njega je formirana Situacionistička internacionala koja je privukla sledbenike iz čitave Evrope. Jedan od najvećih skandala, koji je organizovala letristička grupa, bio je upad na Uskršnju misu u Notr-Damu u Parizu, 9. aprila 1950. godine. Zatim je usledio antifilm Gija Debora, „Urlici u slavu De Sada”, koji je, između ostalog, uticao na stvaranje Situacionističke internacionale.

„Gradac”, u prevodu Alekse Golijanina i Miodraga Markovića, donosi niz tekstova iz časopisa „Potlač” i SI, koji su objavljivali manifeste i kritike modernog potrošačkog društva. Evo jednog citata iz teksta iz časopisa SI, iz juna 1960. godine:

– Ispraznost dokolice izvire iz ispraznosti života u savremenom društvu i ne može se ispuniti ničim što je iz takvog društva poteklo. Ta ispraznost se istovremeno manifestuje i biva skrivena celim kulturnim spektaklom... – piše u tekstu.

Za razumevanje Situacionističke internacionale, i njihovog ogromnog uticaja na događaje iz 1968. godine, čitaocima časopisa „Gradac” svakako će biti od koristi prevodi njihovih ključnih tekstova: „Beda studentskog života”, koji je izazvao čitavu salvu negodovanja, a zatim i odlomci iz dva kapitalna situacionistička dela „Društvo spektakla” Gija Debora i „Rasprava o svakodnevnom životu za dobro mlade generacije” Raula Vanegema, danskog filozofa i jednog od najistaknutijih članova Situacionističke internacionale. U uvodu svog dela, objašnjavajući termin „preživljavanja” kao moderni fenomen otuđenja i socijalne nepravde, Vanegem beleži i sledeće reči:

– Čovek preživljavanja je čovek ukorenjen u mašineriju hijerarhijske vlasti, uhvaćen u mrežu uslovljavanja, u haos represivnih tehnika, čiji poredak samo čeka na svoje isprogramirane eksperte da ga pažljivo isprogramiraju – beleži Vanegem.

U uvodu novog broja časopisa „Gradac” (izdavač Umetničko društvo „Gradac” iz Čačka) Golijanin navodi ključne reči koje su obeležile situacionističku kritiku društva – spektakl (moderno društvo), privid (slobode, zajednice, učešća, osobenosti), pasivnost, koji do današnjeg dana nisu izgubili na aktuelnosti. Časopis prikazuje i niz fotografija istaknutih situacionista, pored Debora i Vanegema, Ivana Čeglova, Mišel Bernštajn, Serža Berne, Žan-Mišela Menziona i drugih. Jedan od postulata SI, naveden u uvodu časopisa „Gradac”, verovatno najpreciznije opisuje delovanje ove čudne grupe: „Ovaj svet možemo shvatiti samo ako mu se suprotstavljamo. A to suprotstavljanje ne može biti ni pravo, niti realistično ako ne napada celinu”.