Srbija sa ruske strane zavese

Pola godine nakon početka ruske specijalne vojne operacije u Ukrajini Evropa i svet nalaze se ne samo na pragu epohalno važnih geopolitičkih promena, već i pred konkretnim problemima od životnog značaja za običnog čoveka. Pored toga što moraju da razmišljaju o tome na kojoj strani nove gvozdene zavese koja se spušta treba da budu, države su suočene i sa pitanjima koja se tiču obezbeđivanja elementarnih uslova za neometano funkcionisanje celokupnog sistema poput količine i cena prehrambenih proizvoda, energenata, zaštite bezbednosti građana i slično.

Posebno su malobrojne zemlje, smeštene na izuzetno značajnim i trusnim geopolitičkim prostorima poput Srbije, u nezahvalnoj situaciji koja iziskuje sveobuhvatan i multudisciplinarni pristup sa ciljem pronalaženja najboljih mogućih rešenja za zaštitu vitalnih državnih i nacionalnih interesa. Iako Srbija nema nikakve veze sa sukobom u Ukrajini, štaviše, ima odlične odnose i sa Rusijom i sa Ukrajinom bez ijednog otvorenog pitanja, prinuđena je da se bavi otklanjanjem negativnih efekata krize s obzirom na složenost njene sveukupne geopolitičke, geostrateške i geoekonomske pozicije.

Poslednjih meseci, daleko intenzivnije nego što je to bio slučaj tokom proteklih nekoliko godina, zapadni centri moći zahtevaju od naše zemlje da se svrsta na jednu od dve strane, Zapad ili Rusiju, jer nema nikakve sumnje da Ukrajina istima predstavlja samo instrument za, iz njihove perspektive, konačni obračun sa Rusijom. Znamo kako su se takvi sukobi završavali u prošlosti – ruskim pobedama i sveopštim ekonomskim, političkim i bezbednosnim sunovratima Starog kontinenta.

Isti ti centri moći, zahtevaju od Srbije i priznanje lažne države Kosovo i odricanje od Srba u Republici Srpskoj zarad eventualnog dobijanja punopravnog članstva u Evropskoj uniji koje je na nikad dužem štapu. Za razliku od postavljenih uslova, čiji se spisak konstantno širi, zapadni centri moći nisu jednom rečju pomenuli koja je to energetska alternativa ruskom gasu (od kojeg Srbija zavisi 100 odsto, a uz to uvozi i 60 odsto nafte iz Rusije), niti da li bi se Srbija mogla osloniti na iste u slučaju nestašice hrane, lekova i slično. Rusija, nasuprot tome, nikada nije postavljala Srbiji nikakve diktate i ultimatume, štaviše, uvek je pokazivala spremnost da nam pomogne bilo da je reč o diplomatskoj borbi za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, pokušajima tzv. Prištine da dobije stolicu u različitim međunarodnim organizacijama, zaštiti od pokušaja da se srpski narod proglasi genocidnim (setimo se čuvenog ,,njet”  Vitalija Čurkina u Ujedinjenim nacijama 2015. godine), prodaji gasa i do deset puta jeftinijoj ceni u odnosu na Evropu ili zaštiti interesa Srba u Republici Srpskoj.

Srbija jeste zemlja čiji se najveći ekonomski partneri nalaze na Zapadu i čije radno sposobno stanovništvo mahom odlazi na privremeni ili trajni rad upravo na taj Zapad. Isti taj Zapad, a posebno Zapadna Evropa, ima i tek će imati ogromne probleme izazvane negativnim efektima ukrajinske krize, odnosno činjenicom da su zapadne zemlje uvele brutalne sankcije Rusiji sa ciljem slamanja njene ekonomije i finansija. Efekti su, međutim, sasvim drugačiji – evro je nikad slabiji u odnosu na dolar, a rublja nikad jača; tražnja za ruskim gasom i naftom je nikad veća (kao i cena), a alternativni izvori energetskog snabdevanja Zapadne Evrope nikada skuplji i nedostupniji.

Ruska ekonomija možda nije najrazvijenija na svetu, ali su ruski resursi kada je reč o energentima, hrani (ruska pšenica je danas traženija roba nego ikada), lekovima i drugim strateškim potrepštinama ogromni i dovoljni da podmire potrebe zemalja koje su joj savezničke. Ako jedna Mađarska, kao članica Evropske unije, i jedna Turska, kao članica NATO-a, mogu da vode politiku prema Moskvi koja je samostalna u odnosu na interese političkog Zapada, odnosno u skladu sa njihovim nacionalnim interesima, zašto to ne bi mogla i Srbija, koja niti je članica Evropske unije niti NATO-a?

Računica je ovde više nego jasna – direktno svrstavanje Srbije na stranu Zapada, a protiv Rusije donelo bi joj gubitak povlašćene energetske saradnje sa Rusijom i gubitak njene diplomatske, političke, pa i vojne pomoći u slučaju širenja sukoba na ceo kontinent, a da zauzvrat ne bi od Zapada dobila ništa, sem novih ucena i pretnji na koje smo navikli u poslednjih nekoliko decenija; približavanje Rusiji, pak, donelo bi pad ekonomske saradnje sa zemljama Zapada, ali i sasvim izvesnu energetsku, prehrambenu, zdravstvenu i svaku drugu strateški važnu stabilnost koju bi nam Rusija mogla omogućiti u teškim mesecima i godinama koje dolaze.

Poslanik i predsednik Srpske lige